Турцизми у српскохрватском језику
Речник турцизама Абдулаха Шкаљића садржи више од осам хиљада одредница, а под појмом „турцизам“ су и речи и изрази које су нам преко турског дошле из арапског и персијског језика. Јасно је да би наш свакодневни говор без употребе турцизама био знатно осиромашен а некад и немогућ. Турцизми су и у српски и у хрватски језик ушли до бубрега (опет турцизам, за који, узгред буди речено, немамо ни синонима!). Нема синонима у савременом српском (а ни хрватском) језику ни за следеће турцизме: бакар, боја, бурмут, чарапа, чекић, челик, чесма, чизма, ћела, дуван, џеп, ђон, јатак, јоргован, калуп, катран, кула, кулук, кундак, кутија, лала, леш, лимун, мајмун, памук, папуче, ракија, сапун, сат, шатор, шећер, тамбура, топ, тулипан, вез, занат…
Реч кафана је арапско-персијског порекла, која је у турском добила облик кахвехане, а потом у српском кафана. Турци су у Европу донели чувени напитак, а са кафом је дошао и шећер (такође турцизам без синонима) и ракија, реч за коју такође, немамо замену.
Абдулах Шкаљић
Абдулах Шкаљић рођен је 6. септембра 1904. године у Рогатици, где је завршио мектеб и основну школу. Окружну медресу похађао је у Сарајеву. Из ње је прешао у Шеријатску судачку школу, коју је завршио 1925. године. Прва служба му је била у муфтијском уреду округа Косовског у Приштини (1927-1930). Године 1929. положио је шеријатско-судачки испит у Министарству правде у Београду. 1. маја 1944. године у Сарајеву постављен је за врховног шеријатског суца на Врховном шеријатском суду.
Шкаљић спада и међу истакнуте шеријатско-правне писце. Све што је он из овог подручја написао и објавио, одликује се солидношћу и темељитошћу. Још као млад шеријатски судац издао је брошуру Практични приручник за примену закона, тарифа и правилника о судским таксама (Косовска Митровица, 1931). Његово Шеријатско насљедно право, најбоље је и најпрегледније дело, што је код нас написано из подручја шеријатског наследног права (фераиз).
У Институту за проучавање фолклора зачет је и Шкаљићев рад на турцизмима у народној књижевности Босне и Херцеговине. Абдулах Шкаљић је на овом мукотрпном послу провео низ година. Институт је 1957. године издао овај речник под насловом „Турцизми у народној књижевности“ у два свеска, први свезак од слова А-Ј, а други од слова К-Ж, укупно 810 страница). Појава овог речника била је велики догађај у нашој научној и културној јавности.
Пакет: Странци о нама







Још нема коментара.