Са друге стране светлости
Топоними су чувари нашег језика
Шифра производа: 29039
Едицијe: Популарна лингвистика
Аутор: Загорка Вавић Грос
Број страна / Повез / Писмо:
398 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0969-1
Година издавања: 2014.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом:
977.50 RSD
Нема на залихама
Имена властита, људска, мијесна, имена брдима, ријекама… нијесу ничим мање важна од других којих му драго ријечи, да паче, многа су не само за познавање језика бесцјено благо, него су често и прави и најпоузданији чувари и гласници народне хисторије. Камо среће да их се што више може дознати!
Ђуро Даничић
Захваљујући топонимима можемо одредити станишта, завичаје народа, правце њихових миграција и присуство других народа на својој територији.
Ова књига је раскошна студија о богатству значења које нуде називи места. Показује се, на пример, да насеља на Косову и Метохији (данас са већинским албанским становништвом) имају српске топониме, а занимљиво је то да су многа албанска презимена, у ствари, српски топоними: Бериша (Бериша), Бровина (село Бровина), Брезовица (Брезовица), Власи (Власи), Качанику (Качаник), Кореница (Кореница), Морина (Морина), Пагаруша (Пагаруша), Прекадин (Прекада), Прекази (Преказе), Прешева (Прешево), Приштина (Приштина), Ругова (Ругово), Трнавци (Трнавци). То доказује да су Срби и српски језик били доминатни на Косову и Метохији…
Књига Загорке Вавић Грос нема намеру да представља суво научно штиво, али несумњиво поседује и научне квалитете. Ауторка је своје бројне странице посветила занимљивостима и тиме ће сигурно бројну публику заинтерсовати за ову богату лексичку грађу. Зато ова књига има лепу будућност и можемо само да пожелимо ауторки нова издања која ће да допуњује.
Загорка Вавић Грос
Загорка Вавић Грос рођена је 1936. године у Сарајеву. Дипломирала је 1959. године на групи за немачки језик и књижевност на Филозфском факултету у Београду, а 1969. године на Групи за руски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Читав радни век провела је у обреновачким средњим школама: Гимназији, Економској школи и Образовном центру.
По одласку у пензију, 1996. године из хобија почиње да се бави проучавањем романских језика и ономастиком српског језика, што је резултирало најпре изласком књиге Презимена су чувари нашег језика, а потом и објављивањем књиге Топоними су чувари нашег језика (2014).
Још нема коментара.