Речник опсцених речи

Шифра производа: 27765
Речник опсцених речи
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
400 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0679-9
Година издавања: 2011.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Корнет

Цена: 1.150,00 дин.Цена са попустом: 920,00 дин.

Нема на залихама

 

Једанаест година након првог издања, два издавача, један из Новог Сада, други из Београда, поново су објавила ову веома значајну монографију посвећену опсценој лексици. Она је резултат ауторовог вишегодишњег бављења опсценом лексиком. Састоји се од шест делова. Први део чини обимна студија о опсценим речима у српском језику, у другом је дат речник опсцених речи, у трећем индекси сачињени на основу тог речника, у четвртом делу су представљена типична контекстна окружења опсцених речи и примери њихове употребе, у петом је наведена предметна литература, док шести део чини резиме на енглеском језику.

Први део, студија Опсцене речи у српском језику : Њихова структура, функције и психолошки статус, заузима осамдесетак страница (11-93). Састоји се од осам целина: 1. Социјалнопсихолошки оквири опсцености (с ужим целинама: „Сфера психологије личности“, „Сфера културе и друштвених норми“, „Табу“); 2. Језик и опсценост („Табу у језику“, „Поље опсцене лексике“, „Опсцена и еуфемистичка лексика“); 3. Методологија („Културолошколингвистичка перспектива“, „Когнитивнолингвистичка перспектива“, „Технике прикупљања материјала“, „Језичке границе“); 4. Досадашљња истраживачка традиција; 5. Структура поља опсцених речи у српском језику („Сржна опсцена лексика“, „Механизми проширивања поља опсцених речи“, „Морфолошке карактеристике опсцених речи“); 6. Функције опсцених речи у српском језику (Опсцене речи у говорном чину“, „Карактеристична контекстна окружења опсцених речи“, „Стратегије импликације и еуфемизације“, „Раслојеност поља опсцених речи“); 7. Психолошки статус опсцених речи у српском језику („Анкета ставова према опсценим речима“, „Опсцене речи у српскохрватским речницима“, „Опсцене речи у дискурсу“); 8. Цитирана литература.

Други, најобимнији део ове монографије, Речник опсцених речи у српском језику (94-236), садржи око 3000 опсцених лексичких јединица. Код чланова синонимских гнезда у чијем је центру назив из основног фонда упућује се (знаком →) на централни члан гнезда, који је опремљен описном дефиницијом. Описном дефиницијом опремљене су и лексеме које се налазе изван синонимских гнезда. Знаком + упућује се са изведенице на основницу. Речнички чланак се састоји од одреднице, граматичке информације, дефиниције или упућивања, те извора.

Примери нису навођени. Одреднице нису акцентоване, сем у случају хомографских парова. Одреднице се јављају и у трансформисаној форми (у односу на стандарднојезичку), где су најчешћи следећи облици:

ултимизација иницијалног слога, крњи инфинитив, неутрализација опозиције ч/ћ, вокалске редукције, обично постакценатске, и рефлексивизација. Лексеме употребљене у дефиницијама имају оно значење које се везује за сношај.

бајадера, е ж; жена склона оралном сексу (С)

висибаба, е ж; 1. импотентан мушкарац (С); 2. обешена дојка (С)

јастук, а м: → гузица (С)

Карагузовац, вца м; микротопоним у Паланци (ВМ)

Трећи део, Индекси (237-260), чине следеће целине: Сржна опсцена лексика и њени синоними, Најчешћи еуфемистички еквиваленти лексема из основног фонда и Сржна опсцена лексика и еквиваленти из других језика (наведени су еквиваленти из енглеског, немачког, латинског, француског, италијанског, шпанског, румунског, руског, украјинског, белоруског, пољског, чешког, словачког, бугарског, литванског, мађарског и узбечког језика).

Додаци (261-366), који чине четврти део ове монографије, веома су бројни и разноврсни: 1. Карактеристична контекстна окружења опцених речи („Псовке“, „Узречице, поштапалице, фразеологизми“, „Изреке и пословице“, „Игре речима“ – хомографски амбигвитет, хомофонски амбигвитет, представљање и надпевавање, измишљена имена и називи хомофонски амбигвитетна с опсценим изразом, трансформације које воде подударности са опсценим изразом, загонетке са опсценом импликацијом, загонетке с израженом опсценошћу а неопсценим решењем, загонетке са неизраженом опсценошћу а опсценим решењем, амбигвитетне ситуације, нереализована опсцена импликација,„Доскочице“, „Бројалице“); 2. Примери употребе опсцених речи у дискурсу; 3. Еуфемизацијске стратегије; 4. Избор из погрдних назива.

Ова монографија, као што се из овог кратког осврта може видети, биће интересантна и корисна не само лингвистима и студентима језика већ и широком кругу истраживача из области друштвених наука, али и свима онима који желе да сазнају нешто више о овом веома занимљивом лексичком пољу. Тираж у којем је друго издање ове монографије објављено говори да су издавачи све споменуте потенцијалне кориснике имали у виду. Посебан значај ова монографија, њен лексикографски део нарочито, има за лексикографе, како за младе, који тек улазе у лексикографске воде, тако и за оне старије и искусније, с више објављених речника. И данас ово дело делује модерно, инспиративно и поучно. Врло је вероватно да је ова монографија, као и друга лексикографска дела Данка Шипке, снажно утицала на многе наше лексикографе. На писца овог осврта — сасвим сигурно јесте.

Ђорђе Оташевић (Београд) Институт за српски језик САНУ

ЛИНГВИСТИЧКЕ АКТУЕЛНОСТИ 20

**

Вeлики пoдухвaт вeликoг лингвистe Дaнкa Шипкe из 2000. гoдинe дoживљaвa свoje рeиздaњe у нoвoм руху, у фoрми рeчникa. Oвa студиja кoja умнoгoмe прeвaзилaзи нe сaмo лeксикoгрaфски нeгo и лингвистички oквир, нa вeoмa рeспeктивaн и дeтaљaн нaчин рaсвeтљaвa свe фeнoмeнe вeзaнe зa oнo штo сe у нaрoду зoвe: ружнe, бeзoбрaзнe рeчи или псoвкe. Увeрићeмo сe врлo брзo дa oпсцeнe рeчи нису сaмo тo штo вeликa вeћинa људи пoгрeшнo мисли – дa сe рaди o вулгaризмимa кojи прљajу нaш jeзик. Нa вeoмa студиoзaн нaчин Шипкa oбрaђуje oву тeмaтику крoз сoциoлoшкo-aнтрoпoлoшкo-психoлoшки приступ, кoристeћи сe нajсaврeмeниjим нaучним мeтoдaмa.
Oвo jeдинствeнo дeлo ниje тo штo jeстe сaмo кoд нaс нeгo у цeлoм свeту.  Oпсцeнe рeчи и изрaзи oвдe су вишe кao срeдствo дa нaм aутoр рaзoткриje функциoнисaњe jeднoг слoжeнoг jeзичкoг систeмa и свe видoвe њeгoвoг испoљaвaњa зaвиснo oд друштвeнoг, културoлoшкoг, сoциjaлнoг или психoлoшкoг кoнтeкстa.
Oсим штo прeд сoбoм имaмo дрaгoцeну нaучну студиjу, дoбили смo je крoз вишe нeгo зaнимљиву призму нeчeг штo сe вeкoвимa у свим jeзицимa и културaмa прoвлaчи кao нeштo зaбрaњeнo, бeз oбзирa штo je у свaкoднeвнoj упoтрeби и тo нa свим нивoимa.
Oсим тoг увoднoг нaучнoг прикaзa, рeчникa, спискa нajчeшћих псoвки, oвo издaњe сaдржи и зaнимљивoсти кao штo су рaзни примeри упoтрeбe oпсцeних рeчи у дискурсу, синoнимскa гнeздa нajчeшћe упoтрeбљaвaних рeчи кoje су oсуђeнe дa буду “бeзoбрaзнe” сaмим тим штo oзнaчaвajу нeкe ствaри или пojaвe, eуфeмизмe, прeвoдe нa 17 jeзикa, изрeкe и пoслoвицe, вицeвe, зaгoнeткe и joш мнoгo тoгa.

Пaвлe Ћoсић

 

Реч издавача:

Поље наших опсцених речи, без сваке сумње, буре је без дна, али и terra incognita у глобалним размерама. Овај посебан речник нам приближава читаву ризницу речи, њихово лексичко поље и опис из културно и когнитивно-лингвистичке перспективе.

Јединствена књига оваквог типа код нас, плод дугогодишњег истраживања, испунила је свој примарни циљ и начинила први корак у студиозном проучавању области опсцених речи. Она овај циљ и премашује, јер читаоци Речника нипошто нису само лингвисти и истраживачи из области друштвених наука. Сви желе да завире у табуиране колоне опсцености, живописан корпус „безобразних” речи.

Данко Шипка

Др Данко Шипка (Бањалука, 1962) је студије славистике завршио на Филозофском факултету у Сарајеву (1985). Магистратуру (1987) и докторат из лингвистике (1989) стекао је на Филолошком факултету у Београду. Други докторат (из психологије) одбранио је на Институту за психологију Пољске академије наука у Варшави (1998). Завршио је и магистарске студије и одбранио магистарски рад из русистике на Универзитету „Адам Мицкјевич” у Познању, у Пољској (1998), где је стекао и пољску хабилитацију у области славистике (1999). Председник Републике Пољске уручио му је титуларну (тзв. белведерску) професуру 2010. године.

 

У току докторског усавршавања провео је годину дана у Сједињеним Америчким Државама као Фулбрајтов стипендиста (1987/88), а двогодишње постдокторско усавршавање обавио је на два немачка универзитета: у Диселдорфу (1990/1991) и Минхену (1991/1992) – у оквиру Хумболтовог програма, гдје је провео додатни истраживачки боравак у пролетњем семестру 2011. године.

Лиценцирани је испитивач нивоа владања језиком код организације American Council of Teacher of Foreign Langauges за пољски (од 2005. године) и енглески језик (од 2009).

Главна подручја научног интересовања професора др Данка Шипке су лексикологија и лексикографија, с изразитим утицајем психолингвистике и когнитивне лингвистике, затим контрастивно проучавање словенских језика, те посебно компјутерска лингвистика. У овој последњој области остварује живу међународну сарадњу: био је консултант Компјутерске лабораторије Универзитета Државе Њу Мексико, Универзитета Илиноиса (САД), фирми Microsoft, Inxight, Glyph, Multilingual Solutions, Comprehensive Language Center  (САД), консултант и главни лексиколог лондонске фирме Translation Experts, а од јуна 1998. године ради и за фирму Multilingual Research and Management – у Вашингтону (САД). Коаутор је система за аутоматско превођење NeuroTran.

Каријеру универзитетског наставника Данко Шипка је почео као асистент и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву (1985-1990), прошао звање ванредног професора (Познањ, Варшава, Аризона) и искуство гостујућег професора (Варшава, Познањ) до избора за редовног професора славистике на Државном универзитету Аризоне 2005. године и тамошњу позицију директора за наставу и развој Института стратешки важних језика. Више пута је добијао универзитетске награде за висок ниво предавачког рада.

Др Данко Шипка је аутор више од 150 научних и стручних радова на српском, енглеском, немачком и пољском језику. Објавио је двадесет четири књиге, од којих набрајамо само неке:

1. Лексичка хомонимија на примјеру савременог српскохрватског стандардног језика, Институт за језик Сарајево, 1990.

2. Основи лексикологије и сродних дисциплина, Матица српска, Нови Сад, 1998, (друго измењено и допуњено издање: 2006).

3. Опсцене речи у српском језику, ЦПЛ Београд – Прометеј Нови Сад, 1999.

4. Речник српско-пољских међујезичких хомонима и паронима/Slownik serbsko-polskich homonimów i paronimów (с групом сарадника), Wydawnictwo naukowe UAM, Poznan (Polska), 1999.

5. A Bibliography of Serbo-Croatian Dictionaries: Srebian, Croatian, and Bosnian Muslim, Dunwoody Press, Springfield (USA), 2000.

6. SerboCroatian-English Colloquial Dictionary An Exercise in Cross- cultural Cognitive Linguistics, Dunwoody Press, Springfield (USA), 2000.

7. Dictionary of Serbian, Croatian and Bosnian New Words, Dunwoody Press Springfield (USA), 2002.

8. Обратни енигматски глосар, I дио: Основни облици, Алма, Београд, 2002.

9. Глосар творбених форманата, Алма, Београд, 2003, 1-281, (друго измењено и допуњено издање: 2005), 1-262.

10. Основиморфологије, Алма, Београд, 2005, 1-390.

11. A Comparative Reference Grammar of Bosnian/Croatian/Serbian, Springfield: Dunwoody Press, 2007, 1-740.

12. A Dictionary of BCS-English False Cognates, Springfield: Dunwoody Press, 2008, 1-150.

13. Речник опсцених речи, Прометеј – Корнет, 2011, 1-247.

У својству консултанта или рецензента, др Шипка је учествовао у преко десет лексикографских или лексиколошких публикација.

Бави се и преводилачким радом у домену лингвистике. Публиковано му је више превода с енглеског и пољског, од којих посебну вредност има превод књиге Приручник лексикографије (Сарајево, 1991) познатог америчког лингвисте Ладислава Згусте.

Лиценциран је као судски тумач у Федералном имиграцијском суду САД и Врховном суду државе Аризона.

У више наврата организовао је наставу за државне службе САД. Већ неколико година евалуатор је језичких програма у владиним и невладиним организацијама САД за организацију American Council on Education.

Будите први који ће написати рецензију “Речник опсцених речи”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.