Пречник страним речима и изразима

Пречник српског језичког круга

Ово није речник у правом смислу речи, са означеним родом именице, обликом глагола и слично, већ Пречник који се испрепречује употреби страних речи и Пречник чији је циљ да се сагледа колики је то пречник српског језичког круга, посусталог пред можда његов сами крај. А да ли је заиста крај, то зависи од нас.

Сврха Пречника је да нас одучи од првих речи (туђица) и доведе до познања и знања само других, иза цртица исписаних српских или срболиких речи.

Уколико би читалац радије хтео да упозна туђице, упутио бих га на речник латинског, енглеског, француског или неког другог страног језика. То је поступак учења страних речи или проширивање њиховог знања, које са Пречником готово да нема везе, осим што, уколико се добро не изуче, њихов поклоник почиње да њима соли свој језик, а то је велико зло. Сврха овог једносмерног Пречника је да нас води једним смером, у познавање свога језика и у вештину борбе против нападних насртаја туђица, због нашег (не)свесног усвајања, нарочито енглеских речи у протеклих тридесетак година, управо као што је то био случај са немачким језиком пре стотинак година када су сви учени слојеви друштва користили немачки језик као нешто „узвишено“, или као што је, слично, француски био у царској Русији, у високом друштву, књигама…, док му се Пушкин није супротставио пишући своја дела на чистом руском језику. – Аутор

Рекли су о Пречнику

„Речник броји преко 7500 лексичких јединица и њихових речничких чланова. Поред њега, у текст су укључени разговори између Ранка и Бранка – веома занимљиви делови у којима двојица пријатеља, лаика, коментаришу речи које су изабране као замена за туђице у Пречнику или коментаришу само коришћење туђица. Обично Ранко пита Бранка о некој речи (по правилу оној с десне, али понекад и с леве стране речника), а Бранко му објашњава. Ови делови су права ризница знања, па ако понекад расуђивања Бранка и Ранка и немају потврду у науци, свакако су више него интересантна за читаоца. Уједно доприносе оригиналности овога дела које, дакле, захваљујући овим деловима, није искључиво лексикографско.

Сматрам да ће више него добро послужити очувању српског језика и писма у времену у којем су исти претерано изложени утицајима страних језика од којих је све теже одбранити се. Пречник може одлично да послужи у овој одбрани…“ – Др Ружица Левушкина

„Придружујем се поузданој речи Ружице Левушкине. Пречник се у овом пресудном часу указује као насушни Речник српског народа, а Милан Обрадовић као богомдани, достојни син и потомак Митра Пешикана, једног од законодаваца српског језика.“ – Матија Бећковић