Са друге стране светлости
Култура говора
Шифра производа: 27788
Едицијe: Популарна лингвистика
Аутор: Милан Шипка
Број страна / Повез / Писмо:
387 / Тврд / Ћирилица
Димензије: -
ИСБН: 978-86-515-0655-3
Година издавања: 2011.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом:
977.50 RSD
Нема на залихама
Књига Милана Шипке Култура говора писана је прецизно, јасно и прегледно. У њој се о питањима културе говора српског језика, па и о језику уопште, говори на стручан, поуздан и проверен начин. Стога ће, нема сумње, она наћи своје место и код оних који се образују, ученика и студената, и код оних који им преносе знања, посебно код наставника матерњег језика, али и код свих других који желе да стекну нова сазнања о култури говора и усаврше у професионалном и свакодневном животу толико важну и потребну вештину говорења.
Ова је књига, дакле, у целини потреба, прихватљива и употребљива као приручник за студенте учитељских, филолошких и филозофских факултета, па и свих других високошколских установа на којима се изучава тај предмет, али и за све оне којима је стало до неговања језичке културе српског књижевног језика, без обзира на струку и занимање (учитеље, наставнике, професоре, новинаре, културне и јавне раднике…). Из ње ће имати шта да науче сви они којима је стало да обраћање другима буде сврсисходно, коректно, ваљано и усклађено с правилима српског језика и начелима језичке културе, ма којим се функционалним стилом служили… А то је, сигурно, насушна потреба великог броја говорника нашег језика. Доц. др Вељко Брборић
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.