У свету занатства и уметности: грнчар Велимир Ђорђевић
Дејан Крстић, етнолог, и Виолета Станковић Анђелковић, библиотекар, сачинили су хвале вредну студију – У свету занатства и уметности: Грнчар Велимир Ђорђевић – о натурализованом Зајечарцу Велимиру Ђорђевићу, најбољем изданку пиротске традиционалне грнчарске школе, који је, стваралачки га прожимајући са врхунским занатлијским мајсторлуком, досегао особит уметнички израз; утолико очаравајући, што му већина ликовних критичара и приказивача његовог опуса признаје, да омањује анонимни кустос када га ноншалантно сврстава у наивне и маргиналне уметнике. Његове „од земље и огња позлатице“, прославивиши га широм Балкана, убедљиво сведоче о томе да је задржао аутономност и слободу извођења рукотворина које су освојиле уметнички ниво, што је Иво Андрић, посматрајући сарајевског израђивача сахана, сажео изричајем: „Сав је човек једно са својим делом“. Истовремено посведочују да поједини стари и нови занати, ако се нису претворили у занатност (занатску рутину), уметнички занати и неке врсте домаће радиности – и њихове израђевине – и те како јесу и могу бити култура разлике у односу на глобализам као идеологију која све подводи под један конац, уједначава и поједностављује.
Проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић
У савременој епоси глобализма и паневропске мобилности, нова књига Дејана Крстића и Виолете Станковић Анђелковић подсећа нас на мајсторство наших предака које је даровало неописиву чар и уникатност Балкана. Рођен у срцу Балканског полуострва, у српско-бугарском пограничју, грнчар Велимир Ђорђевић је један од оних мајстора чији уникати пружају ужитак многим љубитељима наслеђа и уметности и обогаћују многе музејске и приватне збирке, не само у многим кутовима Полуострва, већ и ван његових граница. Мајстор Веља је оличење љубави према наслеђеном, као и љубави према поднебљу и његовим људима. Традиција и мајсторство претворили су се у уметност која не познаје границе!
Проф. др Петко Христов
Виолета Станковић Анђелковић
Виолета Станковић Анђелковић рођена је у Зајечару 1971. године, где и данас живи и ради. Основну школу и гимназију завршила је у Зајечару, а дипломирала 1995. године на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду. Виши је дипломирани библиотекар у Матичној библиотеци „Светозар Марковић“ у Зајечару. Радила је као руководилац Одељења обраде (1998-2006), руководилац Позајмног одељења за одрасле (2006-2013), у Научном одељењу (2014) и у Матичној служби и као заменик директора Библиотеке (од 2015). Свој стручни рад посебно је усмерила на израду библиографија. Више библиографских радова публиковала је у домаћим часописима, а четири библиографије објављене су као засебне публикације.
Дејан Крстић
Дејан Крстић, етнолог и антрополог, рођен је у Зајечару 1971. године, где и данас живи и ради. Дипломирао је (1996), магистрирао (2007) и докторирао (2014) на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Радио је као стручни сарадник у Културно-просветној заједници општине Зајечар (1996-2000). У Народном музеју Зајечара ради као етнолог (од 2001), у звању кустоса (2002-2008), вишег кустоса (2008-2014) и музејског саветника (од 2014), с тим што је једно време (2016-2017), радећи и посао етнолога, обављао функцију вршиоца дужности директора ове установе. Радио је и као помоћник градоначелника Града Зајечара за културу, туризам и прекограничну сарадњу (2013). Веома је активан у стручном, локалном, културном и уопште друштвеном животу, као и у оквиру више локалних одбора и удружења грађана.
Научни рад умногоме заснива на теренским истраживањима, која у источној Србији, а и у другим деловима Балкана, активно спроводи већ четврт века (важи за једног од истакнутијих теренских истраживача). Објавио је шест књига и око 70 радова из области етнологије, антропологије и историографије, као и око 300 новинских и других стручних и информативних чланака. Има звање научног сарадника (од 2018).
Још нема коментара.