Тимочко село: стање, проблеми, потенцијали
Шифра производа: 29677
Преузмите одломак: 
Едицијe: Пограничје
Аутор: Дејан Крстић
Број страна / Повез / Писмо:
203 / Броширан / Ћирилица
Димензије: -
ИСБН: 978-86-515-1223-3
Година издавања: 2017.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,000.00 RSDЦена са попустом: 850.00 RSD
Књига је резултат вишегодишњег ауторовог истраживања, испуњена мноштвом података и фотографија, ппоткрепљена навођењем извора и казивања. Писац показује способност да поставља питања и даје одговоре који су научно битни, али и занимљиви за ширу јавност. Књига је богата емпиријским подацима, помоћу којих се дубље сазнаје сложеност друштвених појава, процеса, односа и промена у тимочком селу. Захваљујући томе она може да послужи као користан извор информација истраживачима, односно институцијама које се баве, или би требало да се баве, руралним развојем, посебно пограничног подручја. „Тимочко село“ аутора дј Дејана Крстића значајан је допринос етнологији и социологији села у Србији. (проф. др Ђура Стевановић)
Користећи се методама теренског истраживања, посматрањем, интервјуом и анализом садржаја, аутор са једнаком социолошком „страшћу“ и професионалном одговорношћу пише о различитим социјалним категоријама из савремених руралних средина − пољопривредник, учитељ у „патуљастој“ шкоји, немоћна старица, свештеник…али и друштвеним феноменима, попут граничног сабора на превоју Кадибогаз и култним местима као етнокултурним ресурсима тимочког краја,
Монографска студија о тимочком селу корисно је упутство локалној самоуправи за израду посебне стратегије његовог развоја. А представницима грађана у републичким органима власти смерница за деловање у правцу помоћи државе у ревитализацији природних и друштвених ресурса овог подручја, ради равномерног развоја Републике Србије и очувања безбедности државне границе. (проф. др Даган Тодоровић)
Дејан Крстић
Дејан Крстић, етнолог и антрополог, рођен је у Зајечару 1971. године, где и данас живи и ради. Дипломирао је (1996), магистрирао (2007) и докторирао (2014) на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Радио је као стручни сарадник у Културно-просветној заједници општине Зајечар (1996-2000). У Народном музеју Зајечара ради као етнолог (од 2001), у звању кустоса (2002-2008), вишег кустоса (2008-2014) и музејског саветника (од 2014), с тим што је једно време (2016-2017), радећи и посао етнолога, обављао функцију вршиоца дужности директора ове установе. Радио је и као помоћник градоначелника Града Зајечара за културу, туризам и прекограничну сарадњу (2013). Веома је активан у стручном, локалном, културном и уопште друштвеном животу, као и у оквиру више локалних одбора и удружења грађана.
Научни рад умногоме заснива на теренским истраживањима, која у источној Србији, а и у другим деловима Балкана, активно спроводи већ четврт века (важи за једног од истакнутијих теренских истраживача). Објавио је шест књига и око 70 радова из области етнологије, антропологије и историографије, као и око 300 новинских и других стручних и информативних чланака. Има звање научног сарадника (од 2018).
Још нема коментара.