СИРОВО БОРОВО
Мајушно село Цакановац – само 156 житеља – сместило се на 7 km од Прешева, општинског места, а три од Железничке станице Прешево, дела вароши најближег аутопуту, Коридору 10, који Срби и Ђорговци (православни Роми) насељавају, сматрају својим и који као да их непремостиво дели од осталих Прешевљана, апсолутно већинских Албанаца. Осиромашено насељце – старо, мало деце и омладине, превладавају пољопривредници и пензионери, једва шездесетак мештана запослено на неквалитетним пословима, нема задругу нити откупну станицу, с водом из авлијских бунара и делимичном канализацијом, без икакве продавнице, кафане, кафића и објекта за трошење слободног времена, чак фали и фудбалски тим… – чини се да једва преживљава и опстаје исконском снагом сељака који знају одакле су, шта су и шта им је чинити у злехудо доба Срба и Србије. Становници не губе наду у будућност понајвише и због тога што се чврсто држе вековних, традиционалних српских обичаја, а у практиковању појединих се и издвајају од непосредне околине. Тако је с обичајем „Сировари”, необичним именом за предновогодишњи, тринаестојануарски празник.
Драгољуб Б. Ђорђевић
Владан Петровић
Владан Петровић, (1972, Алексинац) магистар из области физичке културе (2006), наставник спорта и физичке културе на Машинском факултету Универзитета у Нишу (2008). Стручна сфера интересовања: биомеханика, масажа, пливање и скијање. Објавио монографију „Сирово борово: социолошка генеза прешевског Цакановца“, (коаутор Драгољуб Б. Ђорђевић, 2014) и више стручних и научних радова на српском и енглеском језику,
Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.
Славољуб Узуновић
Славољуб Узуновић (1971, Скопље) је доктор наука из области физичке културе и спорта (2009), доцент (2010) Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу. Предаје плес и дугогодишњи је играч и инструктор фолклора у ансамблу „ОРО“ при Студентском културном центру Универзитета у Нишу. Води плесни студио ,NIDANСE“ и уметнички је директор Дечијег плесног савеза Србије и коаутор акредитованог програма „Играти, певати, стварати плесом“. Коаутор је уџбеника и монографија „Друштвени плес“ (2009), „Истраживање ефеката плеса“ (2010), „Плес“ (2013) и низа научних радова на српском и енглеском језику.
Још нема коментара.