Образовни ресурси у пограничју источне и југоисточне Србије (књ. 21)

Шифра производа: 29502
Образовни ресурси у пограничју источне и југоисточне Србије (књ. 21)
Број страна / Повез / Писмо:
187 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1122-9
Година издавања: 2016.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, ЈУНИР, Ниш, Машински факултет

Цена: 1,000.00 RSDЦена са попустом: 850.00 RSD

Потреба за очувањем традиције и добре педагошке праксе данас је често извор критика и захтева да се у актуелној форми школског система сачувају елементи који одржавају специфичности карактеристичне за образовни контекст Србије. Са тог апекта у школском систему се још увек трага уа адекватним и конструктивним решењима о променама у којима би процес модернизације био усаглашен са образовном традицијом. То нарочито долази до изражаја у пограничју у коме жиот у карактеристичном социјалном контексту са собом носи извесне међуетничке и међунационалне специфичности. Настојања ауторки да укажу на постојећу мрежу васпитно-образовних институтица и њихове специфичности има изузетан друштвени значај. Резултати анализе прикупљених података, разматраних на научној основи и без већих претензија да пруже детаљније информације о функционисању конкретне васпитно-образовне установе, могу представљати одличан подстицај за даља интензивнија проучавања образовних ресурса пограничја. (извод из рецензије)

Данијела Здравковић

Данијела Здравковић (1969, Врање) је дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, Департман за Социологију 1994. године, а магистрирала 2003. и докторирала 2008. године на истом Факултету. Живи и ради у Врању и Нишу (Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета у Нишу, од 2009. године).


Марија Јовановић

Марија Јовановић је доктор педагошких наука. Предаје Дидактику 1 и 2, Теорију курикулума и Педагогију на нематичним департманима Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Бави се проучавањем најзначајнијих дидактичких и докимолошких феномена, попут наставе и процеса оцењивања, као и проблемима педагошке комуникације у настави. Објавила је већи број радова у педагошким часописима у земљи и иностранству, као и у зборницима радова са запажених научних скупова националног и међународног карактера. Један је од приређивача зборника радова од водећег националног значаја „Учитељ у пограничју“.


Марија Марковић

Марија Марковић је рођена 15. јула 1978. године у Кораћици. Основну школу, као најбољи ђак у генерацији, и гимназију, као носилац Вукове дипломе, завршила је у Младеновцу. Школске 1997/98. уписала је Шумарски факултет, Одсек за пејзажну архитектуру. Дипломирала је у јуну 2002. године са просечном оценом 9,45 и изабрана за најбољег студента на Одсеку за пејзажну архитектуру. Исте године је добила награду Фонда краљевског дома Карађорђевић као најбољи студент завршне године Шумарског факултета. Последипломске (магистарске) студије уписала је школске 2002/03. на Шумарском факултету и положила испите просечном оценом 10,00. Магистарски рад под називом „Могућност размножавања врсте Dianthus deltoides L. методом микропропагације” одбранила је у марту 2008. године. Докторску дисертацију под насловом „Размножавање неких угрожених врста каранфила (Dianthus L.) методом микропропагације” одбранила је 2014. године. У звање доцента изабрана је у фебруару 2015. године. Ангажована је на предметима основних, мастер и докторских студија. Била је члан комисије за одбрану преко 60 дипломских и мастер радова. Од 2004. године као истраживач ангажована је на више научноистраживачких пројеката и до сада је објавила и саопштила преко 50 радова. Као коаутор, написала је два универзитетска уџбеника. Учествовала је у програмима перманентног образовања, била је ментор на програму националне службе за запошљавање, за стручно усавршавање практиканата у Лабораторији за културу ткива Шумарског факултета. Поред тога, више пута је била председник или члан жирија за оцену цветних аранжмана, квалитета садног материјала или уређења штандова учесника на фестивалима цвећа у Пожаревцу и Липолисту. Успешно сарађује са колегама из других научно-истраживачких институција у земљи и иностранству. Члан је Удружењa за пејзажну хортикултуру Србије, УПХС, Америчког удружења за хортикултуру („Аmerican Society for Horticultural Science”). Говори енглески, француски и служи се персијским језиком.

Будите први који ће написати рецензију “Образовни ресурси у пограничју источне и југоисточне Србије (књ. 21)”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.