БИТИ СОЦИОЛОГ СЕЛА
Социологија села је, као и социологија сама, вишесоратна грађевина. На етажама више крову, у пентхаузима, станују ретки узорници – примерице, Тиодор Шанин (Shanin), Анри Мандра (Mendras) и Пријепољац Сретен Вукосављевић; малкице бројнији су испод њих, мњђу њима и Андрзеј Калета (Kaleta), Ђовани Оиуа (OIUA) и Милошевчанин Радомир Лукић; док је тескоба на приземљу и у темељу, где су попут нашег споменичара убачене кртице и радилице – да није њих, не би се именом обележени ни успели у поднебесје. А тек мноштво истраживача, оних који обделавају зградишну авлију и који ће, истински неправедно, остати безимени и утопити се у нигдину.
Ђура Стевановић има шта потомству за наука да остави. Речено у узгредници, доктору Стевановићу се неће затурити име. Напротив, биће трајно учитано у хвале вредну историју домаће – и југословенске и српске – руралне социологије. Јер, нека неко оспори, добрано јој је приносио теоријским узлетима, истраживачким налазима, организаторским прегнућем и издавачком делатношћу. Он јесте оличење онога што смо ставили на насловницу књиге: Бити социолог села. Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић
Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен/Ниш, 1954), доктор социолошких наука (1983), социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор (1994) Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет (1955–2019), специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ (1986, Русија) и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу (1988, Хрватска). Добитник „Награде Десимир Тошић“ за најбољу књигу из публицистике (Казуј крчмо Џеримо, 2011), написао и приредио преко педесет књига и зборника.
Још нема коментара.