З’инат
Он је песник без коже. И маслачак кад га додирне – боли. То нису песме. То је лелек. Лелек над мртвима које нико олелекао није… Бол је, лопови моји, приватна својина, зато га не злоупотребљавајте. Он је сам. Ноћи проводи као чувар у приватној неуропсихијатрији. За њега другог места нема. Сам са ранама свога рода. То су и његове ране. Друштво му праве поклана деца. Не злоупотребљавајте његову бол. Његову самоћу. Носи крст који је одабрао и молитву која му помаже да дочека зору слушајући крике бахатих, богатих, и несрећних.
Небојша Јеврић, писац
Његова љубав према српском роду не да се сакрити колико ни „свијећа која на гори стоји“. И када хвали и када грди. Он је српски Брат од љубави саткан. Нико као Михаило не умије и да прослави Србина и да га повуче за уши за његово добро.
Ова књига је још један вијенац који је уплео у своје риданије над родом српским. А његово риданије над родом српским је утврда темеља будућности Србинове.
Његова поезија је еликсир вјечности српског рода. Она је мач Светог архангела Михаила, небеског покровитеља његовог и осталих ратника у одбрани вјере, пред издајом Косова и Метохије и наливање бетона у пољуљане темеље српске Црне Горе.
Поезија му је и жал за Србином племићем и за Србином сељаком, за српским „сељачким племством“. И српско племство и српско сељаштво пригушио је коров интелектуалног и моралног фукарлука. И духовног.
Отац Јован Пламенац
Михаило Меденица
Михаило Меденица (Скопље, 21. новембар 1975) награђивани је српски новинар, уредник, политички аналитичар, извештач, сатиричар и сценариста стрипова.
У раном детињству је живео у Приштини, одакле је са шест година дошао у Београд. Завршио је основну школу Браћа Рибар (данашња Краљ Петар Први), Десету београдску гимназију, а студирао је Филолошки факултет у Београду, смер општа књижевност са теоријом књижевности.
Писао је, између осталог, за листове Глас јавности, Политика, Прес, а сад за Наше новине, Недељник и сајт Два у један на којем објављује са Стојаном Дрчелићем.
Аутор је књиге путописа Бестрагом (Прометеј, Нови Сад, 2013), где су објављене приче о највећем ромском насељу у околини Скопља, бекташима – дервишком реду, Пештеру, Косову, Албанији, Аушвицу…
Био је сценариста сатиричног стрипа Смешна страна српске стварности у дневнику Прес, чији су цртачи били Синиша Радовић, Раде Товладијац, Душан Гађански, Бојан М. Ђукић, Стево Маслек, као и Наш стрип за Наше новине који је цртао Вујадин Радовановић.
Између осталог је добио и Награду Лаза Костић Удружења новинара Србије 2009. године у категорији коментар, затим Прву награду за новинску репортажу и статуету Златна Ника 2012. и Другу награду и плакету Златна Ника 2014. године на Интерферу – Интернационалном фестивалу репортаже и медија.
Члан је Управног одбора Удружења новинара Србије од 2013. године.










Још нема коментара.