Ватришта
Зато је ова Павловићева књига својеврсна поетска историја српске књижевности, у којој нису наведене све компоненте, али јесу оне најзначајније. То је историја новије српске књижевности дата у пјесми и кроз пјесму… То је поетска читанка, која ће бити, сигурни смо, исходиште свим школским читанкама.
Милош Ковачевић
Песнички задатак пред којим се Павловић нашао није био лак: требало је у неколико стихова изразити језгро личности књижевника, дакле оних првих неколико асоцијација које нам падају на памет када се нађемо у близини тих књижевних величина, али је истовремено било потребно и написати поезију, добру поезију, достојну књижевника којима су стихови посвећени.
Слободан Владушић
Ватришта су напор да се на наш књижевни дух подсећа, стихом и сликом. Кад неки ђак коме овако разорена школа не усади искру интересовања налети испод Милан Ракић (1876–1938) на Павловићеве стихове /Дипломата гледа, баш као на длану,/ краљичино око остало без вида./ Долап се окреће На Газиместану,/ док то из стихова слути Симонида./ и сусретне одлучни поглед испод високог чела на портрету Боре Божића – застаће…
Слободан Рељић
Ранко Павловић
Рођен 1943. године у Шњеготини Горњој, код Теслића, живи и ствара у Бањалуци. Пише пјесме, приповјетке, романе и драмске текстове, за одрасле и дјецу. Бави се књижевном критиком и есејистиком. Његова дела заступљена су у читанкама, школској лектири, зборницима и антологијама. Превођен је на енглески, њемачки, француски, румунски, шведски, холандски, турски, мађарски, италијански и друге језике. Добитник је великог броја угледних књижевних награда међу којима су Кочићева, „Скендер Куленовић“, „Лаза Костић“, „Кочићева књига“, „Шушњар“, „Веселин Маслеша“, „Гордана Брајовић“, повеље за животно дјело Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске, као и Награде за животно дјело Академије „Иво Андрић“ у Београду.
Још нема коментара.