Сонети искупљења

Овако конципирана збирка сонета, понајпре исписана као омаж певању и пролазности, ствара утисак лебдења над целином која нас, претходно разложена на мање делове душе, оставља пред призором напих, ипак, судбински људских универзума, па и на начин како волимо и себе и друге око нас, у овом врвилишту где, почесто, измичу ваљани одговори на суштинска питања ко смо и шта смо. Одговор Јасмине Стефановић Бошњак, може се наћи у њеном песничком напору да издржи врло захтевну сонетну форму, у некој врсти васпитавања интелекта кад су у ппитању најтананије емоције, а све то чини да наше читалачко-доживљајно путовање кроз њену збирку буде естетски иновативно, али попут оне стародревне умешности о значењу „сипања новог вина у мешине старе“, ако и то није нека „замка пролазности“ како каже песникиња. А ми можемо додати: барем уживамо у његовој питкости без обзира на трпак и кадикад горки укус на непцима, док су га чаше пуне и оваквим несебичним доливањем љубавне поезије, као рефлекс вољења. (Душко Новаковић)