Снове снивам
Песме 1858–1861. године
О Лази Костићу и његовом делу је написано много књига. Готово да нема у пантеону славних историчара и теоретичара књижевности, књижевних критичара, стваралаца у култури и књижевности, али и многим другим областима који се о овом вишеструком талентованом и надареном уметнику и једном од најумнијих Срба свога времена, није огласио и по правилу изрекао највише оцене готово до апотеозе, сенчећи и осликавајући његово дело.
Полазећи од овог уверења одлучили смо се да најширој читалачкој јавности и публици, али и школама, ђацима, наставницима, студентима, понудимо не само венац од четрнаест Лазиних песама и један превод, симболичких и стварно названих његовим „првенцима“, већ и да укажемо на једну карактерну особину овог заиста достојног изданка нашег народа, која је недовољно присутна у јавности, о којој можда мање размишљамо и знамо.
Овим издањем Фондација „Лаза Костић” и издавачка кућа Прометеј желе да подсете јавност на два битна момента из биографије Лазара Костића. Први везан за 1873. годину када је изабран за српског посланика у Пештанском парламенту и када су му у Новом Саду објављење Песме I и други на 1875. годину када такође у Новом Саду излазе из штампе Песме II и када је одлучио да после одржаних избора за пештански парламент на којима је Милетић „изгубио“, свој посланички мандат уступи баш њему.
Лаза Чурчић је начинио избор песама Лазе Костића, дао наслов свом избору, изабрао сараднике, наручио илустрације и започео, али не и стигао да заврши уводни текст уз књигу која је пред читаоцима. Да бисмо ипак читаоце упутили путевима промишљања Лазе Чурчића о Лази Костићу, рођеном у Ковиљу, објављивању његове прве песме, његовој политичкој каријери започетој и завршеној у Тителу, и једном сну Лазе Костића, на крају живота у Сомбору где се сећа своје тителске победе, одлучили смо да објавимо два ранија текста Лазе Чурчића о Лази Костићу.
Драган Којић
Лаза Костић
Лаза Костић је за живота издао три књиге песама 1873, 1875. и 1909. године, све под називом Песме, а прве две књиге имају додатак као Песме I и Песме II.
Костић је био истакнути песник српског романтизма, новинар, преводилац, драмски писац, позоришни критичар, филозоф и есејист и др. Његова поезија је ишла од конвенционализма у виду пригодништва, историјских и епски инспирисаних песама до метафизичких и лирски надахнутих великих песама. Рецепција његове поезије била је контроверзна, од оспоравања до разумевања Костића као једног од највећих песника нашег песништва уопште.
Лаза Чурчић
Лаза Чурчић, као искусни библиотекар и историчар књижевности, улази у ову замршену повест око Лазе Костића да афирмише рани период његовог песниковања. Он је изабрао петнаест песама, поштујући сва позната Костићева усмерења: Питач и слепац, Драгојло и мајка му, На Грахову, Шести дан, Полажници, Стари Циго, Погреб, Стварање света, Сабља и круна, Рајо, тужна рајо…, У ју-ју-ју-ју, Српкиња, Снове снивам, У Срему, Гуслар-момче (аутор Томас Мур, наслов у оригиналу The Minstrel-Boy, превод Лазе Костића).
При том је Чурчић као извор узео прва објављивања из Летописа и Данице…, а не из Сабраних дела Лазе Костића, приређивача Владимира Отовића а у редакцији Младена Лесковца. Овај избор, може се рећи, поштује карактер песников, његову раздешеност, осетљивост на дух времена у којем је живео, потресен и лепотом и ругобом света и историје.
Лаза Чурчић, рођен у Тителу 24. октобра 1926. године, током свог дугогодишњег рада, као и после пензионисања, остварио је капиталне резултате на пољу откривања, прикупљања, евидентирања, описа и популаризације рукописних и старих српских штампаних књига и листова. Објавио је велики број радова из историје српских књига, књижевности и културе од средњег века до половине 19. века.
На његову иницијативу излазиле су новине Тителски летопис, основано је Друштво пријатеља Титела, и почео је да излази Годишњак Народне библиотеке „Стојан Трумић”…












Још нема коментара.