Лаза Чурчић

Лаза Чурчић, као искусни библиотекар и историчар књижевности, улази у ову замршену повест око Лазе Костића да афирмише рани период његовог песниковања. Он је изабрао петнаест песама, поштујући сва позната Костићева усмерења: Питач и слепац, Драгојло и мајка му, На Грахову, Шести дан, Полажници, Стари Циго, Погреб, Стварање света, Сабља и круна, Рајо, тужна рајо…, У ју-ју-ју-ју, Српкиња, Снове снивам, У Срему, Гуслар-момче (аутор Томас Мур, наслов у оригиналу The Minstrel-Boy, превод Лазе Костића).
При том је Чурчић као извор узео прва објављивања из Летописа и Данице…, а не из Сабраних дела Лазе Костића, приређивача Владимира Отовића а у редакцији Младена Лесковца. Овај избор, може се рећи, поштује карактер песников, његову раздешеност, осетљивост на дух времена у којем је живео, потресен и лепотом и ругобом света и историје.
Лаза Чурчић, рођен у Тителу 24. октобра 1926. године, током свог дугогодишњег рада, као и после пензионисања, остварио је капиталне резултате на пољу откривања, прикупљања, евидентирања, описа и популаризације рукописних и старих српских штампаних књига и листова. Објавио је велики број радова из историје српских књига, књижевности и културе од средњег века до половине 19. века.

На његову иницијативу излазиле су новине Тителски летопис, основано је Друштво пријатеља Титела, и почео је да излази Годишњак Народне библиотеке „Стојан Трумић”…