Призив светлости
У средишњем чворишту ове књиге присутан је јак метапоетички импулс – свака песма је заправо посвета многим значајним ствараоцима српске и светске културне историје (…), као и песниковим савременицима, пријатељима и вољенима (…). Основна замисао Часлава Ђорђевића је да испортретише све оне „светлоносце“ и „светлољупце“, чије дело му је послужило као инспирација и чији трагови утичу, подстичу, трају и преносе се (Другим и у Другом) као духовно благо на земљи…
Др Снежана Николић
Светлост у Ђорђевићевом делу функционише на више поетичкоестетичких равни, од формалне организације песме, преко семантике, до идејне комуникације са поетичким начелима и светоназорима великих песника домаће и светске књижевности.
Др Милан Громовић
Ове стихове, са отвореним посветама, прихватам као душевни прасак: да нас је више у другима него што мислимо да се имамо у нама самима…
Милутин Ж. Павлов
Часлав Ђорђевић
Часлав Ђорђевић рођен је 1942. године у Братоселцу, општина Бујановац. Гимназију је завршио у Врању, а Филозофски факултет у Скопљу, када почиње и да ради као професор књижевности и српског језика у Бајиној Башти, где остаје све до одласка у пензију.
Аутор је бројних књига.
Члан је Удружења књижевника Србије од 1985. године, Друштва књижевника Војводине и Друштва новосадских књижевника.
Добитник је награде Друштва књижевника Војводине за животно дело за 2025. годину – за књижевно-критички и есејистички опус.











Још нема коментара.