Опорављам се од Хегела
Шифра производа: 31163
Преузмите одломак: 
У поезији Ане Илић нема позе, нити игре формом ради саме форме. Песникиња је следбеница Борхесове тезе да без емоције нема поезије – и управо се зато њени стихови ослањају пре свега на искреност и емотивну огољеност. Наслов збирке, Опорављам се од Хегела, није тек духовита досетка, он функционише као мисаона капија кроз коју улазимо у простор личне исповести, интимне самодефиниције.
Поезија Ане Илић долази из тела које памти бол и ума који не пристаје на ограничења што му их намеће управо то тело. У њој нема романтизације патње, али има истине – често сирове, често горке, али увек поетске. Ово није поезија fееl-gооd, већ feel-truth. Зато је ова збирка својеврсни песнички досије отпора, велика, поетски артикулисана афирмација егзистенције. Велико „да” упућено самом животу.
Звонко Карановић
Ана Илић
Ана Илић (1995, Врање) песникиња је и ауторка четири запажене збирке поезије: Под светлом истине (2011), Оне звездане очи (2014), Утрнуле речи (2018) и Сновиђење (2021). Њени стихови нашли су место у бројним антологијама и зборницима у земљи и иностранству, укључујући Антологију српског песништва и међународну антологију Woman Scream Festival (2023). Песме су јој превођене на енглески, пољски и друге језике, а извођене су и у култној емисији Радио Београда 2 „Антологија песника“.
Њена поезија је представљена и уз подршку дијаспоре, а од 2015. године, књижевни клуб у Владичином Хану поносно носи њено име.
Ана Илић је истакнута активисткиња посвећена подизању свести о ретким болестима и унапређењу права особа са инвалидитетом. Добитница је престижне награде „Црни бисер“ Европске организације за ретке болести (ЕУРОРДИС) за допринос писањем и јавним залагањем, као и награда „Допринос за ретке“ (2023) и прве годишње награде НОРБС-а (2013).
Још нема коментара.