Душа памти
Књига о љубави као блистава шкољка која крије бисер формиран од молекула суштине онога што љубав јесте – наклоност душа, трептај душе. И као у Унагаретија, стихови су ткани од најнеопходније речи „које усамњене, одвојене једна од друге, почивају на белини хартије, као на мору тишине које се свуда око њих простире“. И та тишина, листа и опијајућа, извире из ове књиге као осунчан водоскок од капи туге и среће.
Перо Зубац
„Мудрост треба живети.“ Само да је овај стих написала, Горана Ерак, било би довољно за добру књигу. Горана нас уводи у електрицитет своје лирске метафизике и песме јој попримају наративни тон, из њих извире мноштво алитерација, синтакси и семантичких објашњења. Постојање Горане Ерак је искуство које нам оставља у наслеђу као мудру поуку у стиху: Када прође прва занесеност, остају лоше навике. Горана, као Бранко Миљковић, трага за речју коју једино љубав може родити. Отуда је супстанца сваке ове песме понаособ и у целости, покушај да се дође до потпуне љубави и смисла постојања. Овом својом другом књигом Горана се још дубље винула у сазвежђе, даривајући нам могућност да пловимо и пронађемо бар делић себе на овој пловидби.
Тоде Николетић
Ова књига је у ствари једна поема, једна ниска фрагмената, историја душевних стања, спознаја, вера и обмана. У њој се не разазнају границе између живота и поезије. Остало је много љубави на папиру/ јер нису могле бити нешто више. Зато је она и дијалог са песником, наставак неког можда давно прекинутог разговора. Али, ова поема је и један мали лирски образовни роман који ненаметљиво говори о процесу духовног сазревања песничког субјекта.
Мирослав Алексић
- Сав приход од продаје овог наслова биће уплаћен као хуманитарна помоћ Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака – НУРДОР.
Горана Ерак Стевановић
Горана Ерак Стевановић рођена је 1992. године у Новом Саду.
Од својих ситних корака жели да постане лекар и песник, лекар по узору на своје родитеље, док дар записа својих мисли наслеђује од брата. У Основној школи чини део редакције часописа „Мали индекс“, осмишљава школске представе и води неколико телевизијских емисија на новосадским каналима. Осваја прву награду на такмичењу „Никола Тесла“.
Завршава и Архимедесову школу за математичаре.
Године 2007. написала је песму „Ћирилица“, која је сврстана у „Заводу за интелектуалну својину“ као химна ћириличног писма, а потом и компонована. Захваљује се својој разредној, професорици Милици Попов, која је подстакла њено писање. У Јовиној гимназији, коју завршава као носилац Вукове дипломе, почиње да пише поеме и упловљава у свет данашњег рукописа (захваљујући професорици Мирјани Грдинић).
Tрећи разред гимназије завршава у Хјустону (САД), где осваја награду „Celebration of Poets 2009“ и објављује песму „Chamber of Secret Soul” (Скривена одаја душе).
Медицински факултет уписује 2011. године, и наредних шест студијских година осваја Награде Универзитета за најбоље студенте, за сваку годину студија. Добитник је стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја као и стипендије Доситеја за надарене студенте. Године 2017. завршава студије медицине и уписује докторске студије.
Почетком 2018. године започиње специјалистичке студије из радиологије и добија посао у акцији министарства „Запошљавање 100 најбољих студената Републике Србије“.
Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке – 3. допуњено и проширено издање 











Marijana – :
Samo duša satkana od najtananijih niti može da iznedri ovakve stihove, stihove koji izvlače svu kompleksnost medjuljudskih odnosa na čistinu, ogoljavajući ih do one jednostavnosti koju ti odnosi treba da imaju kako bismo dostigli lepotu i lakoću življenja kojoj težimo.
Jovana (потврђен власник) – :
Ljubav, tako lepa i jednostavna i u isti mah komplikovana. Autor je, pored ljubavi, stihove sačinio od nežnosti, radosti, strepnje, iščekivanja, ali i mudrosti. Zapravo od svega onog što čini život. Podseća nas i na to da „ljubav treba živeti u svakom novom danu“.