РАТ ВАЗДУШНИ, ПАТЊЕ ЗЕМАЉСКЕ
Србија и Први светски рат
Антологија Чиплић
Шифра производа: 00210
Едицијe: Антологије, Поезија
Аутори: Богдан Чиплић, Драшко Ређеп
Број страна / Повез / Писмо:
354 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 18 cm
ИСБН: 86-7568-709-0
Година издавања: 2003.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 900.00 RSDЦена са попустом:
765.00 RSD
Лексикалије Богдана Чиплића уденуте у равничарски пејзаж, у црквене сатове ерлаво слућених торњева, у сумаглицу и прах иза чије пенушаве завесе прангијају чикоши и коњокрадице, на скели која прима паоре са седам кола одједном, те лексикалије офарбане кукурузним златом јесени лебде над ветрењачама урезаним у небо чамово да не знаш у шта ексер закиваш, јер и сам си у тим лексикалијама квргав као у Чиплићевој песми „Сопила“ свињаревом брисом изрезан у ритској чамотињи.
У тим бдењима од гајди, сватовима изубијаних душа из чијих пукотина крв пиша, слуте се громовите летње кише са узвинутим летом једног вивка над коњима чије немирне ноздрве подрхтавају у простору, у самоћи равнице из које се нико осим кише јавити неће. Ту страобалну осаму простора с тундром у сумрачју, са тарницама које ландарају простором у потрази за човеком увијеног у чаршав кога ће заковати међу четири даске неорендисане да сви буду весели, јер се света ослободио и мука земаљских ретко ко је са таквим бароканим жаром у раскоши интервенисао, ето, баш ту и такву осаму у којој је свет унатрашке саздан. Драшко Ређеп нам управо предочава и оно што ћуте зидине набоја на усијаном сунцу Богдана Чиплића.
Богдан Чиплић
Богдан Чиплић (Нови Бечеј, 1910 – Београд, 1989) био је књижевник, преводилац и управник СНП-а.
Студирао је етнологију у Београду,те радио као асистент на етнолошкој катедри Филозофског факултета. Као студент био је београдски дописник суботичког и новосадског „Југословенског дневника“, а по завршетку студија 1935. прихватио је место професора у српскохрватским одељењима гимназије и учитељске школе у Темишвару, одакле је слао дописе „Политици“, издао књижевни алманах „Живот“ и уредио истоимени часопис, који је војна цензура забранила после првог двоброја (1936). Сарађивао је у „Летопису Матице српске“, за који је почео да пише још 1930. Окупио је групу истакнутих писаца и 1938. и 1939. објавио је две свеске „Војвођанског зборника“. У то време редовно је објављивао позоришне критике и књижевне прилоге у дневнику „Дан“.
БИБЛ: песме – Пољана, Нови Бечеј 1930; Обећана земља (за децу), Велика Кикинда 1931; Песме за Војводину, НСад 1940; Канал Дунав-Тиса-Дунав, НСад 1949; Дивље јато, НСад 1952; Паорске баладе, НСад 1955; Мртва Тиса, Бгд 1955; Окамењена стада, НСад 1959; Опроштај са Раховом, Бгд 1960; Је л’ добро диваним, Бгд 1964; Слатко православље, Бгд 1968; Лек од смрти, НСад 1968; приповетке – Преко Тисе, 1946; Из нових дана, НСад 1948; Лекарска посета, НСад 1950; Снага земље, Бгд 1951; Стравична звона, Суботица 1958; романи – На велико на мало, НСад 1946; Дечаци са Тисе, НСад 1950; Бурно пролеће, Бгд 1951; Синови равнице, НСад 1952; Окови, Бгд 1952; Јаруга, Бгд 1953; Зид плача, Бгд 1960; Кадрил, НСад 1964; романсиране биографије – Ђорђе Зличић Цига, Бгд 1951; Пинки, Бгд 1956; Ђура Јакшић, Бгд 1959.
Драшко Ређеп
Драшко Рeђeп, ликовни и књижeвни критичар и eсeјист, рођeн јe 1935. годинe у Осијeку, преминуо 2019. године у Новом Саду.
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:
- Антологија Црњански, I издањe 1993, II издањe 2007
- Послeдња вeчeра, Књижeвна општина Вршац, 2004,
- Минули мрак (оглeди), Свeтови, 2004,
- Антологија Тишма, Промeтeј — Нови Сад, 2006,
- Којих нeма, Књижeвна општина Вршац, 2008,
- Српски сeвeр, Пeшић и синови, 2009,
- Скeла мирујe, Азија путујe, Књижeвна општина Вршац, 2011,
- Антологија Капор, II издањe, Промeтeј, 2012,
- Антологија Антић, Промeтeј, 2013,
- С обe странe рeкe, Промeтeј, 2013,
- Дeвeт боја Баната, Агора, 2014.
Још нема коментара.