Велики речник страних речи и израза • Правописни речник српског језика
Комплет од два капитална речника – 70% попуста!
По општој оцени јавности, стручњака и корисника, Велики речник страних речи и израза је књига која је дуго недостајала српској култури и на својеврстан начин обележила је 2007. годину и половину 2008. године. Томе у прилог сведочи и 6 издања које је речник доживео током претходне деценије, а то је уједно и знак да су се поклопиле потребе корисника са изузетним научно-културним и практичним нивоом дела.
ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Клајна и Шипке садржи комплетну лексикографску обраду свих унесених речи и израза (по азбучном реду):
а) акцентовање (стандардни нагласци и дужине, уз напомену о уобичајеном изговору у свакодневном говору наших људи);
б) означавање граматичких својстава (врста речи, гр.род, број и сл);
ц) објашњење етимологије – ближе (ознака језика из кога је та реч непосредно преузета) и даље (изворно порекло);
д) објашњење значења, са назнаком сфере употребе.
ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРАВОПИСНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ је велики лексикографски пројекат Прометеја.
Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу).
Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књига више од тога: она је, у исто време и граматички и акценатски речник, али и језички саветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији.
Пуна цена комплета: 17.600,-
Цена комплета с попустом:5.280,-
Иван Клајн
Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937 — Београд, 31. март 2021) био је српски академик, универзитетски професор, филолог и колумниста. Важио је за једног од највећих ауторитета у пољу српског језика и ортографије. Био је велики борац за чистоту српског језика, а све до своје смрти редовно је писао текстове о језичким и правописним проблемима.
1961. године завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика.
Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002-2003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.