БРАНКО РАДИЧЕВИЋ: Бесмртни српски песник
Две стотине година је прошло, али од Бранка растанак није могућ.
Ни након два века од рођења Бранка Радичевића стихови Ђачког растанка не слабе. Не бледе ни редови споменара Вилхелмине Мине Караџић. Они поносно чувају бљесак бесмртних редова уписаних Бранковом руком – Кад си звезда, селе моја…
Ова књига прати Бранков пут од детињства, преко младости, карловачких и бечких година, све до повратка на место са ког више никада неће отићи – Стражилово. У њој су први песнички узлети на немачком, прва сведочанства несагледивог талента, изрази дубоког дивљења према Стражилову. Ту је и све оно што је растуживало песника чинећи да пише још лепше и дубље.
Попут својеврсног портала кроз време, књига Гордане Петковић, учиниће да изнова упознамо Бранка Радичевића, да са њим разговарамо и сазнамо све оно што смо одувек желели. Свака страница исписана је са великим поштовањем, не заобилазећи чињенице и познате факте. Ова књига пружа нове, безмало интимне увиде и свеж поглед.
Гордана Петковић
Гордана Петковић
Рођена 29.03.1972. године у Смедереву. Основну школу завршила у Друговцу код Смедерева, а средњу Учитељску школу у Јагодини (Светозареву). Дипломирала 1999. године на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек Историја, са темом: Унутрашње прилике у Југославији уочи Другог светског рата (ментор др Ранко Кончар). Магистарски рад, са темом Политичка делатност Стевана Ћирића од 1934. до 1939. године, одбранила 20.11.2009. године (комисију су чинили: др Љубодраг Димић, др Биљана Шимуновић-Бешлин и др Александар Касаш, ментор). Докторски рад са темом Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца, одбранила 13.09.2016. године на Филозофском факултету у Новом Саду (комисију су чинили: др Гордана Дракић, др Горан Васин, др Слободан Бјелица, др Биљана Шимуновић Бешлин и др Александар Касаш, ментор).
Од 2000. године је у Музеју града Новог Сада, као приправник-волонтер. Стручни испит положила новембра 2001. године у Народном музеју у Београду (тема хабилитационог рада: Велика народна скупштина у Новом Саду 1918. године). Од 2002. ради на месту кустоса за друштвену и политичку историју Сремских Карловаца (у Завичајној збирци Сремских Карловаца која је у саставу Музеја града
Новог Сада). Децембра 2009. године, у Народном музеју у Београду, стекла звање вишег кустоса (тема хабилитационог рада: Стеван Ћирић и његово доба – Фонд Стевана Ћирића у Музеју града Новог Сада; ментор Бранислава Јордановић, музејски саветник).
У Завичајној збирци Сремских Карловаца бави се проучавањем историје Сремских Карловаца, посвећујући највише пажње историји Карловачке митрополије и значајним породицама и личностима, којима се историографија није бавила у довољној мери. Проучавање, истраживање и обрада архивске грађе омогућиће приређивање изложби, поводом обележавања значајних јубилеја, објављивање
монографија и каталога, а посебна пажња посветиће се међуратној историји (која припада Историји Југославије), јер је историја Карловаца у том периоду најмање обрађена.
Аутор је монографије Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), у издању Завода за уџбеника 2009, приредила је Успомене проте Алимпија Поповића, у издању Прометеја 2017, Дневник епископа Георгија Летића, у издању манастира Гргетег, 2019. и Садржај Српског листа, у издању Прометеја, 2019. Аутор је изложби и каталога приређених изложби, а своје научне и стручне радове објављује у Годишњаку Музеја града Новог Сада, у Раду музеја Војводине, Годишњаку Историјског архива града Новог Сада, Смедеревском зборнику и у Карловачком листу (некада Карловачким новинама). Сарадник је Српског биографског речника у издању Матице српске.
Добитница награде Музејског друштва Србије Михаило Валтровић, са колегама из Музеја Војводине, за изложбу Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), за 2005. годину, као и за 2022 (пројекат Нови Сад: Акценти).
Још нема коментара.