Вечни траг
Нема на залихама
У тренутку полетања огњене ракете с мајушним бродом на врху земља се тресла, а грмљавина мотора потпуно је заглушила Кејп. Југин је зачас занемео и затим изговорио своје чувене речи: Ужасно и величанствено! Духом ових реци одише књига Вечни траг. Она је живо сведочанство великог подухвата и свих кључних догађаја који су му претходили, од зачетка космичке ере с лансирањем Спутњика-1 и Гагарина, до онога што је касније следило. Једном када човеков први лет на Месец прекрије заборав времена, када космичка путовања постану тако обична као што су данас трансконтинентални летови авионима, књига Вечни траг за будућег читаоца имаће драж непролазних дела код нас ретке литературе о популаризацији науке и технике. Сведочанство Југина биће тада документ зналца и заљубљеника у космонаутику, који дочарава драму подухвата којем су само изабрани могли да присуствују. Странице књиге Вечни траг представљају антологијски допринос Миливоја Југина популаризацији науке и историји космонаутике. Владимир Ајдачић, Политика Нисмо ми у космос кренули са Јуријем Алексејевићем, Армстронгом, славним васељенским путницима, него са Миливојем Југином. Читава пропедевтика сателитских програма и лунарних путовања, канда не тек једино у нашим просторима, свакако је у власништву овог лепореког, сугестивног ваздухопловног инжењера родом из Кикинде. Сви његови рапорти о ракетама, бескрају над нама, звезданим менама и човековим летовима, на трагу прадавног Икаровог подвига, били су, уосталом и дан данашњи остали, чврсто сигнирани изузетном ерудицијом, али и непоречивом и по много чему непоновљивом прегледношћу исказа. Југинове реченице имале су своје драматичне глаголе, а његове маштарије биле су утемељене на познатостима пробране врсте. Речју, Миливој Југин је бар за неколико наших нараштаја остваривао једну од најатрактивнијих бајки, оних звезданих које је веома марио Мирослав Антић, оних незавршених које је, поводом оне репатице с почетка двадесетог века, у познатој песми сугерисао Вељко Петровић. Др Драшко Ређеп, Борба
Миливој Југин
Миливој Југин рођен је 22. августа 1925. године, а преминуо 20. јануара 2013. Родио се у Кикинди где је и започео своје образовање. Под утицајем породичног пријатеља Косте Савичева, Југин уписује Машински факултет у Загребу, а недуго затим се пребацује на факултет у Београду, одсек ваздухопловство, на коме је и дипломирао. Био је стручни коментатор Телевизије Београд, учествовао је у многим астронаутичким конгресима широм света.
Више пута је посећивао космодром Кејп Кенеди у САД, али небројено пута и Звездани град совјетских космонаута у околини Москве. Уживо је 1969. за Телевизију Београд преносио, са лица места, лансирање ракете „Сатурн V“ у оквиру мисије „Аполо 11“ која је за циљ имала да по први пут безбедно спусти људе на Месец. Након лансирања, вратио се у Београд одакле је из студија преносио и само слетање на Месец.
Писао је за много научних часописа и листова. Одржао је огроман број предавања о астронаутици. Написао је 14 књига и добио велики број признања за ширење науке. Био је добар пријатељ са познатим астронаутима, неки од њих су његову слику носили у свемир.
Још нема коментара.