Пакет: Српско духовно и културно наслеђе
Задужбинарство и духовно наслеђе Срба
Два значајна издања која осветљавају различите аспекте српске културне и духовне баштине: традицију задужбинарства и историју православне заједнице у Дубровнику.
Књига Задужбинарство код Срба Славка Вејиновића доноси свеобухватан преглед задужбинарства и приложништва од средњег века до савременог доба. Представља личности и њихова дела која су оставила трајан траг у културном, просветном и духовном животу српског народа.
Двојезична, богато илустрована монографија Православни Дубровник Ирене Арсић описује историју српске православне заједнице, њене храмове, знамените личности и допринос културном и друштвеном животу Дубровника.
Ова два вредна дела пружају увид у богатство српског наслеђа и начине на које су појединци и заједнице током векова доприносили његовом стварању, очувању и преношењу будућим генерацијама.
Ирена Арсић
Ирена Арсић (1959), редовни професор Филозофског факултета у Нишу, магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду под
менторством Мирослава Пантића на темама из старе и књижевности и културе Дубровника 19. века.
Ирена Арсић је аутор следећих издања:
- Антун Сасин дубровачки песник 16. века, Београд – Бања Лука 2002.
- Дубровачки штампари и издавачи 19. века и њихова издања, Бања Лука – Београд 2005.
- Српска православна црква у Дубровнику до почетка 20. века, Дубровник–Требиње–Београд, 2007.
- Дубровачке теме 19. века, Београд 2009.
- Дубровчани и нашјенци: из старога Дубровника, Ниш 2011.
- Антоније (Антун) Вучетић (1845–1931) историчар Дубровника, Ниш 2012.
- Јовица Перовић (1874–1942) дубровачки публициста, Ниш 2014.Гости Града и друге студије из старог и Дубровника 19. века, Београд 2015.
- Из Дубровника новијег доба, Београд 2018.
- Срби у Дубровнику, Београд 2019.
- Мој Дубровник, моји Дубровчани, Београд 2021,
Ирена Арсић је уредник у београдској издавачкој кући Ars libri, као и уредник издавачке делатности Задужбине Владете Јеротића. Десет година, од оснивања, 2009. до 2019. године била је, такође, главни и одговорни уредник часописа за филолошке студије „Philologia Mediana“ који објављује Филозофски факултет у Нишу.
Ирена Арсић је добитник награде „Петар Колендић“, коју додељује Филолошки факултет у Београду (1994), признања „Милан Решетар“, које јој је доделила Матица српска дубровачка у Београду (2010), и награде за архивска истраживања Задужбине Јеленић коју додељује Архив Србије (2011).
Славко Вејиновић
Славко Вејиновић је рођен 1949. године у Врелу, у Лици. Завршио је гимназију у Кореници и дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1972. године.
Дуже време бави се проучавањем српских задужбина и задужбинарством код Срба и питањима српске дијаспоре. Учествовао је у раду српских асоцијација у већем броју земаља у свету: Румунији, Мађарској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Француској, Шведској, Италији. На тематским научним скуповима и расправама у земљи (САНУ, Матица српска, Вукова задужбина, Асоцијација Српска веза, Универзитет Никола Тесла и др.) имао је посебне прилоге и саопштења о актуелним питањима организовања и рада српске дијаспоре.
Аутор је књиге Срби у дијаспори у прошлости и садашњости. Био је сарадник на Едицији Срби у источноевропској дијаспори (Срби у Мађарској, Румунији, Словачкој, Молдавији, Украјини, Русији и Белорусији) и Библиографског лексикона Срби у свету – Ко је ко 1996/99, Београд – Лос Анђелес. Објавио је књиге Дејан Медаковић – Вуковој задужбини (2007), Задужбинарство код Срба (2012) и Вукова задужбина у 20. и 21. веку (2015). Радове о задужбинама и задужбинарству код Срба објављује у Даници Вукове задужбине, листовима Задужбина, Пулс Срба и другим публикацијама.
Био је помоћник и заменик министра за везе са Србима изван Републике Србије и помоћник министра и шеф Сектора за дијаспору Министарства иностраних послова. Сада ради као управник Вукове задужбине у Београду и главни је и одговорни уредник листа „Задужбина”.
Носилац је већег броја признања и плакета српских асоцијација из света и Србије за допринос унапређивању веза и сарадње матице и дијаспоре: Савеза Срба у Румунији, Српског културног савеза у Швајцарској, српских асоцијација из Немачке, Југословенске допунске школе на српском језику у Великој Британији, Заједнице организација студената машинства Југославије, Културно просветне заједнице општине Рековац …













Још нема коментара.