Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Новосадски Магистрат
Шифра производа: 29346
Преузмите одломак: 
Едицијe: Мој Нови Сад
Аутори: Донка Станчић, Мишко Лазовић
Број страна / Повез / Писмо:
160 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 11.5 × 16 cm
ИСБН: 978-86-515-1065-9
Година издавања: 2015.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 880.00 RSDЦена са попустом:
748.00 RSD
Тешко би се у историјатима градњи многобројних Магистрата нашао сложенији и дуготрајнији пример од новосадског.
Још од 1748. године, када је Нови Сад добио статус слободног краљевског града, па до 1893. када је коначно почела изградња Градске куће, век и по трајали су преговори уз све проблеме везане за избор локације, пројекта, опструкцију, уплив политичких кругова и непотребно расипањe новца. Тај мукотрпни процес одвијао се у сенци честих селидби комплетне службе на укупно пет локација и то овим редом: Ференцијева кућа (1749), зграда Коморе (1749-1786), Ференцијева кућа (1786-1845), кућа „Гвоздени човек“ (1845-1848. уз претпоставку да се ту налазио и у време Буне),
Православна црквена општина – „Својина“ (1852-1871) и Жандармеријска касарна (1871-1894).
Изградња је започела 1893, а завршена је крајем 1984. Прва ванредна седница „народног представништва“ (Муниципалног одбора) у свечаној сали нове Градске куће одржана је 29. децембра, а прва седница Сената (већа) 3. јануара 1895, пре 120 година.
Донка Станчић
Донка Станчић рођена је 1948. године у Даниловграду. По професији је историчарка уметности, а области експертизе су јој историја архитектуре 18., 19. и 20. века, и ликовно стваралаштво – витражи. Похађала је Шесту београдску гимназију у Београду, и Филозофски факултет Универзитета у Београду, где је дипломирала у области историје уметности (1975. године). Такође је ишла и на специјализацију у области историје архитектуре новијег доба, где је стекла звање конзерваторка-саветница (1996. године).
Као стручна саветница – козерваторка, радила је у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Војводине на заштити споменика културе Новог Сада и Сремских Карловаца (1981 – 1984. године). Након тога, запослила се као саветница у Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада (од 1996. године) на пољу истраживања и заштите градитељске баштине Новог Сада (са околних 14 насеља).
Донка Станчић има око 100 објављених радова, и монографије: „Витражи“, „Бановина“ и „Нови Сад од куће до куће“.
Мишко Лазовић
Миладин Мишко Лазовић рођен је 1960. године. Студирао је социологију на београдском Филозофском факултету. Био је уредник у Ставу, Новосадској енциколопедији, Независнима, Демократији и НС Недељнику, а сад ту дужност обавља у Дненвику. Приредио је кљиге драма Александра Тишме Дозвољене игре и Осма седница и остало Горана Марковића. Коуредник је хрестоматије Име и презиме: Нови Сад и коаутор монографија Бановина и Новосадски магистрат, са Донком Станчић.
Још нема коментара.