Нови Сад фототипско издање 1933.

Васа Стајић

Васа Стајић (Мокрин, 1878 — Нови Сад, 1947) био је српски филозоф и писац. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. године у Будимпешти. Започео рад као учитељ у банатским селима, потом је био професор у Пакрацу, па у Учитељској школи у Сомбору.

Издавао је предратне часописе Нови Србин и „Српска Просвета”. Након рата покренуо је лист „Нова Војводина“. Био је сарадник у много листова. Једно време је радио као секретар Матице српске и као уредник „Летописа”.

Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије „Новосадске биографије” у шест томова, „Великокикиндски дистрикт” и друге. Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу, као и Јовану Јовановићу Змају. Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.

Његова дела о историји Новог Сада ”Привреда Новог Сада”, ”Новосадске биографије”, ”Грађа за културну историју Новог Сада”, ”Грађа за политичку историју Новог Сада” су капитална дела на тему историје града.