Судари вјетрова
Сага о безумљу и муци
„Станка Ћаласан, ређајући примјере, указује управо на ту опасну, поготово српску „заборавност’’ (мада то нигдје директно не наглашава), али то, наравно, не чини тврдо, директно дидактички, већ поруке и поуке извиру и намећу се неказане. У првој, већ поменутој причи СУДАРИ ВЈЕТРОВА, тако, она подсјећа на оно страшно вријеме, на то „зло прољеће’’ деведесетих година прошлог вијека, кад су посустале и прориједиле се праве ријечи, ријечи истине и опомене, а црне и злослутне мисли се указале и починуле на челу престрашеног и немоћног народа, на вријеме кад марва почне да слути зло, па још приде: све у тамном вилајету Босне. На вријеме кад и дјеца за ноћ стасају, вријеме у којем се све збрка и погуби да ни пас господара наћи не може. Вријеме кад се по неком неписаном правилу и облаци узмуте и исковријеже један на други као гладни пси; кад за трен сијевне и зна да пролије као да никад падала није – да замећави у сред љета…“ – Будо Симоновић
На гробљу, уз плам свијећа, свако је у себи испричао оно што је желио и хтио да каже…
Станка Ћаласан
Станка Ћаласан, рођена 1947. године на Жабљаку (Црна Гора). По завршетку студија српскохрватског језика и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду радила је као професор у Фочи и Новом Саду.
Пише поезију, прозу, књижевну критику. Објавила збирке песам: У тишини (2016), А витлају пламени мачеви (2016), Тамо и отуд (2019), и збирку песама за децу Анђели дечјег срца (2017); књиге приповедака: Живот је планина (2017), Додирни честицу падалице (2019), Судари вјетрова (2020). Издавач свих дела је Прометеј, Нови Сад.
Члан је удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Републике Српске, Матице српске, Савеза књижевника у отаџбини и расејању и Књижевне заједнице Југославије.
Објављивала је у „Књижевним новинама“, (Листу за књижевност и друштвена питања УКС); „Златној греди“ (Листу за књижевност, уметност, културу и мишљење ДКВ); суботичкој „Лучи“, (Часопису за културу, уметност и науку); „Српској вили“ (часопису за књижевност и културу, Бијељина), „Сремско-карловачким песничким бродовима“; Антологији и Зборницима СКОР-а; часопису за културу и умјетност, Бар; у електронским зборницима.
На књижевним конкурсима добијала је награде, повеље, дипломе, похвале, захвалнице… учествовала на многим књижевним манифестацијама.
Живи и ствара у Новом Саду.
isidoraopra – :
Bolan podsetnik na sve ono što ne smemo zaboraviti.
Ивана – :
Ауторка користи сликовито болне описе помоћу којих описује емоције прошлости које нас, као нацију, опседају до дана данашњег.