A Dreamer’s Fervor
In A Dreamer’s Fervor, Odile and Célestin de Quernevelle dive into a two-year odyssey across the globe, marked by spectacular nature, art of rare beauty, unforgettable encounters, and moments of peril and self-discovery.
Célestin, a complex French adventuresome humanist, is raising his nine-year-old daughter after his beloved wife, the girl’s mother, died at childbirth. Their journey, which
begins as an adventure, acquires a life-changing seriousness in Leningrad in 1980—the mission to free Olya Naratovna, a Russian-Tatar political poet, imprisoned by the Soviet authorities. Her beauty is enhanced by mental strength and depth of soul.
The little girl and her father are shocked by the wall dividing Berlin. They ascend Mount Moses in the Sinai and are moved deeply by Auschwitz survivors they befriend in Jerusalem. Later, in South Africa under apartheid, with Nelson Mandela on a desolate island, they are stunned by the roar and grace of wild animals. Under bizarre circumstances, the extreme north of Japan calls them urgently.
Within the breathtaking bear hug of the novel, encompassing the majestic Cape of Good Hope where two oceans collide, and the straits strewn with ice floes between Hokkaido and the USSR, the father and daughter mature together, as does the love between Olya and Célestin.
Владимир Конечни
Рођен у Београду, Владимир Конечни је српског, аустријског и чешког порекла. Он је песник, писац драмских текстова и аутор многих новела.
Од ране младости пише на три језика и објављује у Србији, европским земљама и САД. Бави се уметничком фотографијом, самосталним изложбама у Београду, Калифорнији и другде.
Од 1973, кад је докторирао когнитивну психологију на Универзитету у Торонту, Конечни је редовни професор на Калифорнијском универзитету. Одржао је предавања о својим истраживањима на скоро две стотине универзитета на свим континентима и добитник је изузетно значајне Гугенхајмове награде за истраживања у Бразилу и Папуи.
Конечни је од раног детињства заљубљен у планине, морску воду и шах. Као двогодишњак је уз помоћ мајке и две тикве научио да плива у Дубровнику, а са родитељима се као шестогодишњак пео на Копаоник и Триглав. Као десетогодишњака, отац, професор интерне медицине, једва га је извлачио из задимљених просторија, а „Глига”, велемајстор Глигорић, му је постао пријатељ.
Играо је „шуге” под сплавовима на Сави и редовно пливао на Локрум. Док није постао кратковид, био је ватерполиста, а касније урањао у огромне таласе у Калифорнији – што чини и сада! Увек су га фасцинирали чудни географски облици близу водених маса, нарочито ртови.













Још нема коментара.