ВИВАЛДИ

Шифра производа: 27275
ВИВАЛДИ
Број страна / Повез / Писмо:
248 / Броширан / Латиница
Димензије: 12 × 18 cm
ИСБН: 978-86-515-0368-2
Година издавања: 2009.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, ИК КИША

Цена: 550.00 RSDЦена са попустом: 330.00 RSD

Нема на залихама

Вивалди
Ролан де Канде

Вивалдијев геније стран је клишеима комерцијалне музике, какву Венеција нуди на филмским фестивалима или изрежираним свадбеним путовањима. Њихово благо увек ће измаћи ужурбаним путницима нашег доба, методичним фотографима у потрази за сликама које ће чувати за успомену, расејаним колекционарима плоча, дијапозитива и различитих утисака.
У непрестаном спајању воде и камена, Република зачуђеној Европи већ вековима представља своје контрадикторно лице. Озбиљна и фриволна, поштена и аморална, демократска и аристократска, пропала и заносна, профана и света, течна и окамењена… Венеција је без сумње, тих првих година 18. века, заборављала да је некада доминирала морима и била главни град једине колонијалне империје у средњем веку. Био је то крај декаденције започете два века раније. Али тај град под маскама, у којем сада сладострасно преде лав светог Марка, никада није толико фасцинирао путнике у потрази за лепотом, задовољством и мистеријом.
Темељан развој начина живота и обичаја у правцу сталне, и сваки пут све страственије, потраге за срећом, учинила је венецијански народ симпатичним на први поглед. Мор, шкотски лекар средине века, сматра га „живахним, веселим, духовним, страственим заљубљеником у забаву и спектакл, с израженом склоношћу ка шали… Имао сам прилике да га посматрам, рекао је, и тврдим да је тај начин живота (…) допринео веровању да су Млеци изузетно слободоумни“. Ту репутацију стекли су само због претеривања неких путописаца. Наиме, иста лагодност у начину живота могла се уочити у целој Европи (а посебно у Лондону, Амстердаму, Паризу и Напуљу).
„Ви, странци, када негде причате о венецијанским женама, трпате их све у исти кош; али, Дијанине ми крви, оне нису такве!“ .
Венецијанци из свих сталежа волели су да живе напољу, а традиционални табарро (дугачки огртач са спуштеном крагном) и баута (бела излакирана маска употпуњена капом од црне свиле) скривали су идентитет племића и омогућавали зближавање друштвених класа током светковина. Пиазза (Трг светог Марка) била је препуна подијума, трговаца, столова и столица све до касно у ноћ. Било је невероватно много берберница-кафеа, посебно дуж Прокуратуре Векије и Нуове. По пристанку уз обалу Венеције, искрцавамо се на Пјацету која води од кеја до Трга светог Марка „кроз мноштво разноразних грађевина, ратних и трговачких бродова, фрегата, галија, барки, гондола“…
„Венецијанске светиљке су корисна и лепа декорација… Поред тог осветљења ту је и оно које допире из бутика који су увек отворени до шест сати увече, велики број њих се затвара тек у поноћ а поједини се уопште не затварају… Лети је Трг светог Марка, као и све око њега, даноноћно пун света. У кафеима седе лепи мушкарци и жене, свих сталежа. Пева се по улицама, трговима и каналима. Трговци певају хвалећи своју робу, радници певају одлазећи с посла, гондолијери певају док чекају своје газде. Весеље је суштина карактера нације, а суштина венецијанског говора је шала.“ (Голдони, Сећања, том 2, погл. 7. и 35)…

Ролан де Канд

Будите први који ће написати рецензију “ВИВАЛДИ”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.