Успомене проте Алимпије Поповића
Алимпије Поповић – свештеник у Успенској и Алмашкој цркви, први послератни градоначелник Новог Сада, народни посланик (Нови Сад, 8. децембар 1888 – Нови сад, 8. октобар 1967). На дан ослобођења Новог Сада, 23. октобар 1944, као први председник Народно-ослободилачког одбора, примио је власт из руку партизанских јединица и на дужности градоначелника остао до 1949.
Био је добар беседник, даровит писац и одличан певач. У предратном листу Дан неколико година је писао хумористично-сатиричну колумну оид псеудонимом „Мита Крадић“, а за Радио Београд је певао народне варошке песме представљајући се као „Јоца Падобранац“.
Када се човек који је већ давно превалио године живота осврне уназад у своје детињство, онда у се прохујале године учине као сан и трен.(…) И заиста, дани, месеци и године у животу нашем пролазе, лете и нестају као лептирови.
Алимпије Поповић
Алимпије Поповић (1888 — 1967) је био прота, први председник МНОО у Новом Саду, писац више радова из историје Новог Сада. Пред крај живота 1960. обрадио је око 600 народних песама – како је сам говорио „ставаљјући ноте у њих“.
Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Школовање је наставио у Сремским Карловцима, где је завршио Богословију (1912). У Нови Сад је дошао по завршетку рата и од 1. јануара 1919. године постављен је за капелана у Саборној цркви. Ову дужност обављао је уз проту Милана Ћирића. Године 1921–1923. био је администратор парохије у Кисачу. После смрти проте Миросављевића, изабран је за пароха успенског.
Био је председник Српског занатлијског певачког друштва „Невен“ од 1934. до 1937. Одликован је Орденом Југословенске круне IV реда (1934), достојанством протонамесника (1935), правом ношења црвеног појаса, а касније и достојанством протојереја.
Прота Алимпије је био 40. градоначеник Новог Сада. Алимпије Поповић је био посланик у Народној скупштини Србије у којој је, априла 1947. године, предложио да се у први петогодишњи план унесе изградња Канала Дунав-Тиса. Током јесени исте године у Скупштини АП Војводине заложио се да се капитални пројекат овог канала продужи и на деоницу Тиса-Дунав.
На оснивачкој скупштини Удружења српског православног свештенства, одржаној децембра 1947, изабран је за првог председника Главног одбора и са те позиције се залагао за демократизацију црквене организације и ту је остао активан до 1955. године. Aлимпије Поповић заслужан је за социјално збрињавање свештеника, јер је приликом посете делегације Удружења председнику Југославије Јосипу Брозу Титу предложио да се социјално и пензионо осигурање прошири и на православно свештенство, што је убрзо и прихваћено и тако је остало законски регулисано до данас.
Још нема коментара.