Шта сам видео и проживео у великим данима

Саопштења једног пријатеља из тешких времена

„Ова књига је писана без икаквих књижевних претензија. Пишући је, ја сам само хтео да освежим сећање својих другова са фронта и да покажем онима који нису били с нама, а нарочито омладини, какав је био живот војника ослободиоца и његов величанствени дух. Исто тако, ово није оно што се назива историјском књигом. Историјске описе појединости остављам онима који су компетентнији од мене. Али пошто сам живео као верни пријатељ с војском од почетка до краја рата, хтео сам да забележим анегдотску страну ратног живота, страну која црта, можда боље него највећа историјска дела, прави дух српског војника.“ – др Родолоф Арчибалд Рајс

Ова књига својеврсна је синтеза онога о чему је Рајс писао у извештајима упућеним српској влади и дописима страној штампи. У њој су изложена сећања на долазак у Србију, ангажман у Ваљеву, бомбардовање Београда, боравак на Савском и Дринском фронту, догађаји из 1915. године, дешавања на Солунском фронту, борбе око Битоља, живот на фронту 1917. и 1918. године, лицемерно понашање савезника према српској држави и српској војсци, записи о српским политичарима, о победничкој офанзиви и ослобођењу Србије.

Иза нас је цео век дробљења српске националне свести и размештања и измештања важних историјских догађаја и личности. Тако је веома дуго и Арчибалд Рајс био скрајнут и без дужног јавног поштовања у Србији. Нажалост, он је то овде искусио већ и за живота! Иако се разочарао у српску политичку елиту, није се разочарао у обичног српског човека, посебно сељака којег је искрено сматрао својим братом.