Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. – 2

Политички и друштвени живот пречанских Срба у последњим деценијама деветнаестог и почетком двадесетог века одвијао се у знаку оснивања и деловања културних, просветних, привредних, спортских и страначко-политичких институција и организација које су, иако спутане и ограничене у свом деловању у великој мери, успеле да допринесу очувању српског националног идентитета, слободне вероисповести, подстицању извесног економског просперитета. Српска државна мисао у хабзбуршким оквирима спутавана и онемогућивана на различите начине, стварањем вештачке нације на босанско-херцеговачком простору, вођењем судских процеса у којима су Срби сумњичени и осуђивани као велеиздајници, дискредитацијом српске националне политике, посебно у домену борбе српског народа за равноправност и гарантовање грађанских и колективних права. Укидање аутономије предствављало је својеврстан увод или најаву коначног сукоба Аустроугарске монархије са Србијом и српским народом у целини, у које су злочинци над цивилним српским становништвом, као и жртве србијанских војника и пречанских добровољаца добили потресне и незапамћене размере. Победом Краљевине Србије у Првом светском рату створена је држава која није српском народу у целини омогућила и обезбедила слободан и свестран друштвени, културни и национални напредак. (из закључка)