Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем 20. века

Шифра производа: 30717
Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем 20. века
Број страна / Повез / Писмо:
702 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 × 24 cm
ИСБН: 978-86-762-4-0562
Година издавања: 2023.
Издавач / Суиздавач: Гамбит

Цена: 1,900.00 RSDЦена са попустом: 1,615.00 RSD

Чиме су обележени балкански ратови крајем 20. века?

Какви су велики генициди почињени?

Каква је окцидентално-европска културолошка традиција?

Први део ове студије бави се односом окцидентално-европске културолошке традиције према свим великим геноцидима у европском XX веку, са тежиштем на Србоциду хрватске државе 1941–1945. и жели да се превасходно приближи одговору на питање – зашто починитељи свих великих геноцида у европском XX веку примарно припадају геополитичкој целини и, пре свега, културолошкој традицији Западне и Средње Европе, док жртве свих великих геноцида у европском XX веку примарно не припадају геополитичкој традицији Западне и Средње Европе?

Други део тематизује однос исте традиције према ратовима у европском XX веку, са тежиштем на последњим балканским ратовима при насилном распаду друге Југославије. Неминовно је дакле да она одговарајуће третира и „Српску хронику на светским веригама”, како је то назвао велики православни филозоф Предраг Р. Драгић Кијук у свом капиталном издавачком делу „Catena Mundi”.

За очекивати је, дакле, да се последично развије врло ангажована (а за надати је се превасходно аргументативна) дискусија. Аутор то апсолутно поздравља, иако је свестан тежине исказа једног од утемељивача таоизма (Лао Це):

„Истина још никоме није шкодила, осим онима који су је изговорили”.

Владимир Умељић

Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологије, историје и теологије завршио је у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује у области историје, филозофије језика, социјалне психологије, политикологије, теологије (објављује на српском, немачком и енглеском језику). Утемељивач језичко-филозофске теорије дифиниционизма, први пут представљене научној јавности 2006. есејом „Ethik und Definitionsmacht” („Етика и власт над дефиницијама”), у немачком научном часопису „Kultursoziologie I/2006, Leipzig”. Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Himmelsthur, Берлин).

Будите први који ће написати рецензију “Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем 20. века”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.