Обнова Солунског процеса 2–13. јун 1953.
Шифра производа: 30789
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутори: Милић Ф. Петровић, Момчило Исић
Број страна / Повез / Писмо:
678 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2165-5
Година издавања: 2023.
Издавачи / Суиздавачи: Албатрос Плус, Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,380.00 RSDЦена са попустом: 2,023.00 RSD
Солунски процес – отворен истраживачки задатак
Без обзира што је процес из 1953. такође имао политичке побуде, добро је да стручна и шира јавност има увида у садржај и аргументацију изношену током ревизије Солунског процеса из 1917. године пред две судачке инстанце. Један политичком борбом мотивисан процес одржан у егзилу под околностима Првог светског рата, објављивањем ових списа добија заокружену слику која се стварала још од памфлета „Тајна превратна организација“ штампану још у време рата са циљем организатора суђења да оправда потребу процеса против пуковника Димитријевића и другова, па преко докторске дисертације Аписовог сестрића Милана Ж. Живановића, потом писања Владимира Дедијера и других о позадини Сарајевског атентата.
Сада ће читаоци из коначне пресуде која се објављује у овој књизи видети или прихватити као утврђено да је Апис заиста у свом писму суду које се није расправљало, прихватио да је он организатор Сарајевског атентата и да је његов извршилац био Раде Малобабић. Тада, 1953. многе чињенице се још нису знале које би ово дезавуисале. Многима ће ово бити корисно штиво са правим богатством детаља, како о прошлом тако и за слику времена о једном и другом процесу (1917, 1953).
Др Миле Бјелајац
Милић Ф. Петровић
Момчило Исић
Момчило Исић рођен је у Свилеуви, 1952. године. Основну школу је похађао у Свилеуви и Кумодражу. Учитељску школу у Београду завршио је 1972. године. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1977. године, а магистрирао 1983. године, одбраном тезе: „Сељаштво Ваљевске области 1929-1941“. На истом факултету докторирао је 1992. године, одбранивши дисертацију „Сељаштво у Србији 1918-1925“. По завршеном факултету, Исић је радио: као кустос-историчар у Народном музеју у Шапцу, Меморијалном музеју у Белој Цркви и Музеју града Београда, а као професор историје у Средњој школи за усмерено образовање и васпитање „Вељко Влаховић“ у Коцељеви. У Институту за новију историју Србије запослен је од 1. априла 1986. године. Звање научног саветника стекао је 2001. године. Основне области истраживања су му историја сељаштва у Србији у првој половини 20. века и историја основног школства у Србији у 19. и 20. веку.
Још нема коментара.