Србија и Први светски рат
МЕМОАРИ. СОЛУНСКИ ФРОНТ, СРБИЈА, БАЛКАН, ЦЕНТРАЛНА ЕВРОПА 1918–1919.
Шифра производа: 29878
Едицијe: Историја, Српске Војводе
Аутор: Франше д’Епере
Број страна / Повез / Писмо:
232 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1382-7
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,000.00 RSDЦена са попустом:
1,700.00 RSD
Нема на залихама
Настали на основу дневничких белешки које је записивао током војничке каријере, а касније, у последњем периоду живота редиговао, пред читаоцима се налазе Мемоари Франше д’Епереа. Мемоари до сада нису објављивани ни у целини, ни у деловима, те српска читалачка публика прва има могућност да се упозна са њима овим путем.
Поред самих мемоара, у овом делу се налази и предавање које је Д’Епере одржао после погигибије краља Александра у Марсеју, предговор Франше д’Епереа књизи Витези слободе, како и реакција српске штампе на доделу чина почасног војводе Франше д’Епереу 1921. године.
Јавности ће бити доступна грађа помоћу које може упознати лик и дело овог великог имена.
Франше д’Епере
Луј Франше Д’Епере (франц. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey) био је маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске. Студирао је Сен-Сир академију и по завршетку ове добио је чин пешадијског потпоручника. Као пешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пешадији до 1899. године. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пешадији. Члан вишег ратног Савета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру, Кини и Мароку. У Првом светском рату командовао је француском армијом, потом групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде.
Још нема коментара.