Мемоари : Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа : 1918–1919

Шифра производа: 31112
Мемоари : Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа : 1918–1919
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
272 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2490-8
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 935.00 RSD

Мемоари Франше д’Епера су настали на основу његових дневничких белешки које је он записивао током његове богате војничке каријере. У последњем периоду живота, Франше д’Епере је белешке редиговао, обогатио и захваљујући помоћи официра коју су служили под његовом командом, прекуцао. Оригинал мемоара је у приватном архиву госпођа Клод и Флоријан де Сан Пјер, а микрофилм мемоара се налази у архиву историјског одељења француског министарства одбране у Вансену.

Мемоари се састоје од 12 поглавља, као и четири анекса које је Франше д’Епере укључио у текст мемоара као сведочанство о догађајима који осветљавају прилике у којима је он био главнокомандујући генерал савезничких армија на Солунском фронту.

Поред самих мемоара књига садржи и предавање које је Франше д’Епере одржао после погибије краља Александра у Марсеју, аутограф његовог писма његовом пријатељу Ле Шателију из новембра 1918, предговор Д’Епереа књизи Витези слободе, као и реакције српске штампе на доделу чина почасног војводе Франше д’Епереу 1921.

Битка код Доброг Поља је била једина одлучујућа битка у Великом рату

Она је проузроковала урушавање бугарског фронта, чињеницу од велике важности и чије последице су биле огромне. Пешадијски генерал Фон Кул, који је сукцесивно био шеф главног штаба генерала Фон Клука, затим групе армија принца Рупрехта, признао је да нема никакве сумње да је та катастрофа била тачка преокрета у светском рату и једини разлог због кога је Висока немачка команда затражила примирје и мир. Пут за Константинопољ, и за Беч, Праг, Дрезден и Берлин био је отворен за трупе Антанте.

Генерал Лудендорф је изричито потврдио и мајор барон Фон ден Бух, изасланик Високе команде у Рајсхтагу је изјавио шефовима партија 2. октобра да је ’бугарска катастрофа окренула наше планове наопачке“.

Франше д’Епере

Луј Франше Д’Епере (франц. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey) био је маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске. Студирао је Сен-Сир академију и по завршетку ове добио је чин пешадијског потпоручника. Као пешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пешадији до 1899. године. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пешадији. Члан вишег ратног Савета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру, Кини и Мароку. У Првом светском рату командовао је француском армијом, потом групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде.

Будите први који ће написати рецензију “Мемоари : Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа : 1918–1919”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.