Краљ Александар I Карађорђевић: Атентат(и) и ађутанти

Зоран Радовановић

Зоран Радовановић је рођен 20. јуна 1959. године у Дреновцу, од оца Славка, земљорадника, и мајке Милице – Цице, рођене Вешић из Мачванског Метковића, домаћице. Осмогодишњу школу завршио је у Дреновцу, Педагошку академију у Шапцу, а Учитељски факултет у Ужицу. Учитељ је у пензији.

Своје радове објављивао је у бројним листовима и часописима а радови су му превођени на руски језик. Аутор је бројних монографија: ,,Огњиште школе у Дреновцу“, ,,Вертепи“, ,,Они су се борили за отаџбину“, ,,Прилог историји цркве у Дреновцу“, ,,Балалајка на Сави“, ,,Поклонимо се до земље“, ,,Срби на Корзици“, ,,Заувек вертеп – сценско извођење у слици и речи“. Аутор је следећих чланака: ,,Антоан де Сент – Егзипери: Збиља и фантастика у роману Мали принц – дечја историја за одрасле“, ,,Изазов за маштовите – Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици“, ,,Дреновачка школа – Драгоцени записи“, ,,Вертепи о Божићу“, ,,Мудрост векова“…

Носилац је Грамате признања и захвалности Најдражи учитељ, захвалнице Конгресне библиотеке, дипломе У част учитељу, и признања Златна значка Културно-просветне заједнице Србије.

Тања Милосављевић

Тања Милосављевић је рођена 14. јануара 1984. године у Врању. Основне академске студије завршила је на Филозофском факултету у Нишу, на одсеку за српски језик и књижевност. Након завршених четворогодишњих студија, радила је као наставник српског језика, а потом на државном конкурсу Француске амбасаде добила место лектора српског језика у Француској, на Универзитету Екс-Марсеј где је радила пуних девет година. Упоредо са радом у лекторату, Тања је наставила своје студије у Монпељеу где је магистрирала у области дидактике и усвајања страних језика. Љубав према науци ју је одвела у Ницу где је, након четворогодишњих докторских студија, стекла титулу доктора лингвистичких наука на Универзитету ,,Азурна обала“.

Тања је данас научни истраживач, са избором у звање доцента универзитетског професора, публициста, лектор, преводилац. Публикује у универзитетским часописима у Србији, али и у свету (на Сорбони у Француској, Бордоу, Ници, потом у САНУ у Србији, САНУ у Бугарској, и другим часописима у Србији, Пољској, Македонији). Објавила је преко 30 научних радова. Њен домен интересовања је социолингвистика и усвајање страних језика. Учествује на конференцијама у матици, али и шире. Однедавно се бави тематиком Великог рата захваљујући учитељу-историчару Зорану Радовановићу са којим је, 2019. године потписала заједничко француско издање његове прве књиге Срби на Корзици.

Тања се такође бави очувањем српског идентитета у дијаспори (неговањем ћириличног писма, српског језика, културе, баштине). Прошле године је издала књигу К’д се отиснеш у бел’ свет – Старо, старо ми дајте, која говори о животу и раду у иностранству, прожету вечним вапајем за домовином и старим исконским вредностима. Поред тога, Тања је ангажована као учитељица српске допунске школе на Азурној обали (у Кану и Сен Рафаелу). Учествује такође у хуманитарним акцијама на југу Француске и организовању различитих културних манифестација.