Југословенска искушења српске инелектуалне елите
Шифра производа: 30936
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутор: Мира Радојевић
Број страна / Повез / Писмо:
312 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2303-1
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,530.00 RSD
„Срби се не налазе у оквиру и под дисциплином икоје јединствене идеологије. Искушења кроз која су прошли, разочарања у идејама за које су се читаве генерације залагале, довели су ту до дубоких поремећаја, пометености и разбијености.
Требало је времена да један народ преболи ударе што их је проживео у последњих тридесет година, кроз узбудљиве, истрзане и ничим доследним повезане датуме од Кумановске битке, преко албанских мука до Крфа, Крфске декларације, Кајмакчалана, Видовданског устава, до 6. јануара 1929. и 26. августа 1939. Требало је времена, да се народ, који је сваких десет година опијан илузијама једне идеје да би се у других десет година од ње одрицао и залагао за другу, разабере у том батргању у једној историји коју он не схвата, јер је његова историја увек била доследна и права. Требало је времена да један народ преболи своја разочарања и да из крвавих и горких искустава извуче потребан наук. Требало је нарочито да се иза свега тога оспособи да верује у шта било и у кога било, и пре свега да верује у себе сама.
Да ту веру уздигне на њену историјску меру, Српски народ треба да нађе своје место у овој земљи, и себе у њему, са вредностима које су му ваљале у датумима које је он правио у својој историји.
Свестан да су многе данашње недаће, па и ово беспуће национално, дошли заборављањем тих вредности и кобном деморализацијом јавног живота, Српски народ пре свих разговора о реформама, данас поставља на дневни ред сабирање националних снага – остварење уједињене солидарности националне и моралне, из које једино могу доћи мерила о ономе што треба чинити.” (Милан Грол, 1940).
Мира Радојевић
Мира Радојевић (Нови Карловци, 26. август 1959) српска је историчарка, универзитетска професорка и редовна чланица Српске академије наука и уметности. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. века.
Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима, где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији. Студирала је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1985. године, а потом и магистрирала 1992. године, са темом: „Удружена опозиција 1935-1939“. Докторирала је 2004. године са дисертацијом „Божидар Марковић (1874—1946): Политичка биографија“. Од 1985. до 1996. године радила је на Институту за савремену историју у Београду. За асистенткињу на Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабрана је 1996, за доценткињу 2004, за ванредну професорку 2014, а за редовну 2019. године. Предавач је и на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије. За дописну чланицу Српске академије наука и уметности изабрана је 2018. године. Од 2023. године управница је Архива САНУ.
Од 2001. до 2005. године учествовала је у научно-истраживачким пројектима „Србија (1918—1941): Историја приватног и јавног живота“ при Филозофском факултету у Београду и „Историја српских (југословенских) државних институција и истакнутих појединаца“ при Институту за савремену историју. Потом је радила на научно-истраживачком пројекту „Југославија и изазови Хладног рата 1946-1989/90“ при Филозофском факултету у Београду. Од 2011. године учествује у реализацији научно-истраживачких пројеката „Српска нација – интегративни и дезинтегративни процеси“ при Филозофском факултету у Београду и „Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници“ при Институту за новију историју Србије. Ангажована је у раду неколико стручних редакција и комисија. Учествовала је на више од 50 конференција и научних скупова у земљи и иностранству (Руска Федерација, Чешка Република, Немачка, Мађарска, Хрватска…), а била је и гостујући предавач на универзитетима у Брну и Курску. Аутор је више десетина енциклопедијских одредница у Српској енциклопедији и више десетина биографија у Српском биографском речнику. У досадашњем научно-истраживачком раду објавила је више од 350 библиографских јединица.
Била је председница Управног одбора Архива Југославије, а чланица је Управног одбора Матице српске, Српске књижевне задруге, Одбора за историју ХХ века САНУ, Уређивачког одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског биографског речника и Стручног савета Музеја историје Југославије. Била је члан редакција часописа Историја 20. века и Токова историје, а и даље је члан редакције Зборника Матице Српске за историју и Историјске баштине, као и редакције монографских издања Института за новију историју Србије.
Њена стручна интересовања превасходно су усмерена ка проучавању историје југословенске идеје, Првог и Другог светског рата, државно-правног уређења Југославије, спољне политике, демократије и парламентаризма, српског питања, српско-хрватских односа, интелектуалних и политичких елита, грађанских странака, послератне југословенске емиграције, додирних тачака историографије и књижевности.
Добитница је награде „Иларион Руварац“, коју у области историографије додељује Матица српска, Плакете Коларчеве народне задужбине и Посебног признања за допринос науци на 62. међународном сајму књига у Београду (заједно с академиком Василијем Крестићем).
За редовну чланицу САНУ изабрана је 7. новембра 2024. године.
Још нема коментара.