Благоје Јововић: Српски херој у вучјој јазбини 1-2
Човек који је организовао и извршио атентат на највећег убицу Срба
Ова књига открива одговоре на нека кључна питања као што су:
• Ко је био Благоје Јововић?
• Ко га је подржавао и пратио у потрази за истином и правдом?
• Какав је био његов живот педесетих година прошлог века, у Аргентини и у годинама пре и после напада на највећег убицу Срба – Анта Павелића?
• Зашто је постојао пакт тишине у групи четника који су извршили напад?
• Да ли је имао икакве везе са Удбом?
Готово осамдесет година после Другог светског рата недовољно су афирмисане чињенице које говоре о заштити нациста и усташа. Заштити коју су имали да би избегли заслужене казне. У многим случајевима, подржале су их несврстане земље; у другим случајевима заштиту су пружале државе попут САД-а (које су кооптирале нацистичке научнике и чак их укључиле у НАСА-у). У најсрамнијим случајевима, Ватикан је заташкавао њихове активности.
У Земуну, 5. августа 2020. године, у улици Благоја Јововића постављена је плоча на којој се налази следећи текст:
Благоје Јововић (1922–1999) пуцао је 10. априла 1957. године у Буенос Ајресу у Аргентини у Анту Павелића, вођу хрватских усташа, који је руководио геноцидом почињеним над Србима током Другог светског рата. У недостатку судског процеса и законске казне, Благоје Јововић, уз помоћ неколико пријатеља, правду је узео у своје руке и извршио атентат, од чијих је последица Павелић касније и умро. На тај начин, Благоје је симболично задовољио правду и осветио стотине хиљада Срба који су невини страдали од усташа Независне Државе Хрватске.
Марија Јововић
Марија де лос Ангелес Јововић је књижевница која живи у Аргентини.
Професорка је визуелних уметности у средњој школи и предавач на предмету – Грађански проблеми у савременој Аргентини.
Дипломирала је на смеру информационе и комуникационе технологије примењене у образовању 2010. године и на смеру Управљање протоколима и односима с јавношћу 2014.
Ауторка књиге Школа 21. века: употреба ИКТ-а у учионици (Escuela Siglo 21: el uso de las TIC en el aula); збирке песама Благословена земља (Bendita Tierra); романа Владимир Арсеновић: необични човек (Vladimir Arsenovich: un hombre poco común) и Зид, кожа и жалост (Muro, Piel y Lamento); књиге Хронике савременог друштва (Crónicas de la Sociedad Contemporánea).
Више пута награђивана на конкурсима.
Још нема коментара.