Свитања крај реке
„Иако обилује описима историје места, обичајима, заборављеним речима, културном историјом, географијом – оно најважније у овој књизи јесу људи. Поред тога кроз књигу, читаоцу је провучена и лепа аутобиографска нит, која узгред уме много да боли.
Али, све у свему, што би рекао Мирослав Јосић Вишњић у једном измаштаном писму Андрићу – још увек ништа лепше од живота није измишљено. Ова књига нам то убедљиво показује. Даћу и један савет читаоцима; они који лако заплачу, нека ову књигу читају у самоћи.“ – Миливој Ненин
„Све је у овој књизи доживљено и остало у сећању. Савремени човек је нестрпљив и све више се оправдава како нема времена за читање, поготово дужих текстова. Зато су ова казивања подељена и не морају да се читају редом. Можете да почнете из средине, с краја или почетка, мада поглавља која носе имена река представљају неку целину и јављају се неким редом како сам их упознавао у животу. Срећан вам пут по земљама које ћете обилазити читајући ову књигу.“
Петар И. Којић
Петар Којић је професор књижевности, ђакон СПЦ, оперски и концертни певач и
диригент. Рођен у Бачком Петровом Селу 7. јуна 1956. године где му је отац
службовао као свештеник. Основну школу похађао у Черевићу и Руми, а
затим Гимназију у Руми, а упоредо и Музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом
Саду, прво одсек клавира а затим соло певања у класи професора Теодора
Дињашког.
У Београду и Новом Саду, студирао компаративну књижевност и упоредо Богословски факултет. Од 1976. године се професионално бави певањем, најпре као стални члан Позоришта на Теразијама, затим Опере Народног позоришта у Београду. Од 1983. до 1994. године био је стални члан Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, у којем је сада диригент његов син Александар Којић.
У исто време је од 1983. до 1986. године предавао теорију музике и био диригент хора у Богословији Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима. Наступао је на многим музичким сценама у земљи и иностранству (Италији, Аустрији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Грчкој, Румунији, Белорусији, Украјини, Русији, као и у земљама бивше Југославије). Као солиста је наступао са Хором Епархије сремске из Черевића, и у неколико места у Русији.
Као професор предавао је српски језик и књижевност у најстаријој Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду, у којој и две године вршио дужност директора.
Елена – :
Путопис прожет јаким емоцијама, на судбине ових људи није лако остати имун . Чак је и форма прилагођена савременом читаоцу. Сама напомена да поглавља не морате читати редом чини ову књигу још примамљивијом.
Tijana – :
Naš razredni starešina iz OŠ Sonja Marinković u Novom Sadu .
Imali smo tu čast i da sam generacija kojoj je predavao srpski jezik i književnost u Gimnaziji ,,Jovan Jovanović Zmaj,,
Malopre smo se sreli u Novom Sadu gde smo zaplakali za minula vremena i lepa sećanja na neke trenutke i ljude .
Knjiga najtoplija preporuka !