Полуфинале
Борхес је волео ону мисао Фицџералда, исказану у неком писму, која вели, парафразирам, да сваки човек у себи носи прегршт песама, довољно песама за једну малу књигу, само ако нађе стрпљења и слуха да их током времена запише. Те тренутке бремените поезијом већина људи, рекао бих, чак и запамти, али не успева да их „сабије у чврсте мисли“.
У годинама после тридесете годишњице матуре, Миодраг Крунић објављује своју књигу песама и она је све оно што прва књига поезије треба да буде, а опет мало горче и трунку мудрије. Неоптерећен помодарством и тренутно актуелним „школама“, његов стих дише слободно. У његовим песмама сударају се слике рата и његових последица са лирско-крвавим љубавним биткама. Више него довољно за читалачко препознавање.
Мухарем Баздуљ
Миодраг Крунић
Миодраг Миша Крунић рођен је 11. 7. 1971. у Београду, где је и провео своје ране године детињства, до пресељења у Бијељину. Одрастао је са строгом али правичном баком. У Бијељини је завршио основну и средњу школу и, важније, стекао пријатеље за цео живот. У то време се први пут опробао у поезији, а као узоре у овом раном периоду стваралаштва истиче песнике надреализма. Војни рок у бившој армији бивше земље је одслужио у Книну, а та година и њена дешавања ће оставити дубок траг на њему и његовим песмама. За студије се вратио у Београд, где је 1955. године дипломирао на Електротехничком факултету. Почетне професионалне кораке је правио остварујући прву Интернет конекцију у Србији. У пролеће ратне 1999. године оженио се Мирославом, а дан касније путује за Холандију. У предграђу Хага ће са женом живети наредних шест година, добити прву кћерку Милицу, и стећи ону незгодну мешавину осећаја супериорности и инфериорности у односу на Запад, праћену чељњом за родном земљом. Откако се вратио у Београд 2005. године, основао је своју ИТ фирму и добио други кћерку Јелену. Последњих година повратио стару страст према писању, и прикупио храброст да то што напише и објави.
Још нема коментара.