Песме о капима и псима луталицама
Носећа метафора је кап. Кап је по себи незнатна, и незнатно минијатурна. Кап је све само не вечна. Мада, кап је веома сложена структура, и вероватно носи структуру целог Универзума. Дакле, постоји, видљива је – бар за оног ко за кап зна, уме да је примети, посматра, размишља о њој, и брине за њену судбину, или јој се, напротив, радује. Једна кап мање у океану, океан чини мањим; једна кап више у океану, океан чини вечним.
Следи импровизован дијалог: Добро знамо да постоје пси луталице, и то је више него зло, али… постоје и – људи луталице. Шта ћемо са њима? Ако, Ви, песниче, спашавате псе луталице, онда имате исти однос и према људима луталицама! Имам, одговорио је песник. И ја сам можда луталица, додао је песник. Онда, ствар је јасна, закључили су зелени људи, пресуда је само једна: Condamné à mort!
Душан Спасић
Вукоман Јокановић
Вукоман Јокановић рођен је 1949. године у селу Трси, у Црној Гори. Основну школу и гимназију завршио је у Фочи, у Босни и Херцеговини. Природно-математички факултет, магистарске и докторске студије завршио је у Београду. Радио је као средњошколски професор, а потом био професор на Машинском и Металуршком факултету у Зеници, и професор на Факултету примењених уметности у Београду, док је као истраживач радио на Металуршком институту Зеница, Институту за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Техничком институту САНУ, и Институту за нуклеарна истраживања Винча у Београду.
Објавио је 125 радова у водећим међународним часописима, 50 радова у водећим националним часописима, аутор је више поглавља у монографијама водећих светских издавача, као што су Elsevier и Taylor and Fransis, био је рецензент бројних међународних часописа. Уредник је три међународна и једног националног часописа.
Поред тога, објавио је три монографије на преко 2.000 страница, које спајају различите области истраживања, као што су физика, хемија, биологија, генетика и медецина. Његова истраживања на вештачкој кости и у области наномедицине су препознатљива и на светском нивоу. Био је истраживач године Института за нуклеарне науке Винча за 2012. годину. Кандидован је два пута за награду града Београда, као и за велику европску Еми награду у области наномедицине 2012. године. Налази се на списку најбољих иноватора Србије. Руководио је бројним европским и националним пројектима.
Још нема коментара.