Нечисти и чисти

„Веома је ретко, а тако и треба да буде, да роман својим насловом објашњава суштину и смисао. Може наговештавати, интригирати, провоцирати машту, али не даље од тога. Потврда да сам на правом путу јесте недавно прочитани роман, познатог писца, Ђорђа Лебовића, „Semper idem“ – увек исто. Буди знатижељу, а нуди таман колико треба. Уосталом, литература оставља питања без намере да даје одговор. Роман Горана Зечевића НЕЧИСТИ И ЧИСТИ управо то и чини. То је чежња личности да се отме деловању гломазних и разорних механизама: ИСТОРИЈЕ, ИДЕОЛОГИЈЕ, ПОЛИТИКЕ.

То је трагање главног јунака за изгубљеним идентитетом, често болно и ретко успешно. Дијалошка форма романа често преплиће планове посматрања и самопосматрања; доктор – пацијент. Тешко се отети утиску да су истакнути видни елементи романа тока свести, нарочито у интроспективи главног јунака: рањива садашњост, још болнија прошлост, мешавина сна и јаве, реалног и иреалног и да они чине стилску и уметничку структуру романа. Темељно и романсијерски вешто, лирски иронично, епски фрагментарно, сви ови елементи приповедачког манира чине да је књига Горана Зечевића чврсто компонован роман. Мимо традиције се не може, чак и када се традиција напада и покушава одбацити.

Писац није ни имао намеру да се игра формом, да тражи нову или да на том путу тежи оригиналности. Он о вечној теми говори из кутка личног сензибилитета. То је, чини се, оно што књизи даје особеност и препоручује је за читање, тумачење, размишљање.“

Вукашин Лазовић

Роман Нечисти и чисти Горана Зечевића, прати неколико последњих месеци живота капетана Југословенске народне армије, знаковитог имена Војин. Војин је војник али у облику Војно, који се често среће у старијој нашој поезији, нарочито епској, значи и муж, мушкарац. Војин, војник и мушкарац посећује, у правилним размацима, докторку на ВМА, психотерапеута јер је притиснут страховима, пре свега од гужве и људи, који му онемогућавају да, после рата у којем је предводио своје војнике, настави да ради, да обавља своје официрске дужности. Сећања на рат и погибије младих војника, која га непрекидно опседају, онемогућавају му да се прилагоди животу после рата, да прихвати понашање (које је пожељно и које већина прихвата) као да рата није ни било. Тако је већ на првим страницама романа видљиво да се ради о личности која јасно уочава разлику између онога што живот стварно јесте (и шта и какав је био) и онога како се сада живи, шта се мисли и осећа свуда око њега.

Где си то нестао?
У прошлости!
Покушаваш да нађеш излаз?
Излаза нема…