Дневник једног песника
Дневнички записи у дослуху са поезијом – дневник једног песника
Ови аутобиографски записи у себи садрже мноштво детаља, описа истинитих догађаја, интересантних појединости, оригиналних назива објеката који више не постоје. Све су то сведоци годинама у којима су настајали. Садрже имена и презимена људи о којима пише, са којима се некада дружио. Са појединима се и данас дружи. Дневнички записи садрже драгоцену историјску грађу Новог Сада, посебно Салајке, краја са душом, који полако нестаје са видокруга и премешта се у носталгију и наша сећања. Како год прозни записи описују лепоту природе и делова града, тако песме одишу тананим емоцијама његових житеља.
У част магије песме, на млечном путу бескраја, са много своје душе, песме пише питко, лагано, разумљиво за читаоца, без претензија уношења филозофских мисли. Највећи број песама је у римованом стиху, што стиховима даје лагану и лепршаву ритмику. Читајући мисли и осећања, записане на страницама, можемо да закључимо да је Ђорђе
Секулић саткан од пређе врлина.
Мирјана Штефаницки Антонић
Ђорђе Секулић
Ђорђе Секулић, рођен је 1952. године у Новом Саду, у породици оца сликара-декоратера и мајке домаћице. Прве стихове објавио је у вишим разредима основне школе у дечијим новинама. По завршетку Школе за кадрове у робном промету, Нови Сад, своје литерарно сазревање наставио је у клубу радника-писаца при Културном центру, Радничког универзитета „Радивој Ћирпанов“, Нови Сад, седамдесетих година прошлог века. Песме је публиковао у заједничким збиркама, часописима за децу и одрасле, учествовао је на многим књижевним сусретима. Добитник је друге награде на песничкој манифестацији „Сремскокарловачки песнички бродови 2022“. До сада је објавио две збирке песама за децу, Скок у даљ, 2019. године и Можда је то само сан, 2021. године.
Ђорђе Секулић је члан: Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Савеза књижевника у отаџбини и расејању. Последњих тридесет и кусур година свој живот и пословну активност везао је за Бачки Јарак. Отац је троје
деце и има троје унучади.
Време ће проћи, али срамота наша неће проћи







Још нема коментара.