Скок у даљ

Златни одбљесци на небу детињства. Песнички првенац илити „духовно чедо Ђорђа Секулића, песме за децу, затреперили су попут мајушних, светлећих звездица својим златним одбљесцима на књижевном небу. У песмама за децу нашег Песника много је надахнућа, очевидног и очигледног талента, мудрости, снаге и пре свега искри љубави. Љубави, на првом месту према својим унуцима, затим деци ове Васељене, њиховим бакама, декама… Песме су метафорички саткане од финих нити, пријемчиве, раздрагане, веселе, са финим осећакем за атмосферу у нама и око нас. Заронимо уз нашу децу, унуке у један потпуно нови свет, свет поезије… Заронимо у безбрижно детињство…

Мирјана Штефаницки Антонић

Ђорђе Секулић, је пребацујући се с ноге на ногу, као у оној дјечијој игри, постепено прескакао из квадрата у квадрат и ево тек сад примакао се завршетку игре, као велико дијете. Ваљда је тај тренутак и чекао, па да изађе из игре свога дјетињства и уведе нас у поетски квадрат који је назвао „ДАЉ“. Рекох даљ, јер „скок“ се сам по себи подразумијева, он води поријекло још из његове дјечије маште, игре коју сви у себи носимо кроз живот, само што је сви не знамо доиграти, нити прострти пред свима.

Војин Тривунић

Сама песма Скок у даљ изгледа, а није као шаљива, пошалица, доскочица, а у ствари Скок у даљ је пут преко потомака, преко младих и најмлађих на којима почива сваки остатак света и сва та будућност, којој ће само млади моћи доскочити, а за коју се велики углавном заузимају у њихово име… У суштини књига носи и скривени унутарњи знак са родословско-опстајавајућом симболиком и поуком. Додатно је и вредност у трајању и надтрајавању, што на неки начин представља колективно-племенски код, кроз време…

Светозар Савковић