Дан фамилијарног сликања

Милутин Ж. Павлов, песник, приповедач, романсијер, есејист и драмски стваралац, изнутра сведочи о банатском свету (паорском и маловарошком) и чува га, у његовом изобиљном шаренилу, од коначне заборавности која је увелико почела. И захваљујући управо тој лирској и наративној осетљивости за детаљ, слику и душевни узнос, овај писац се потврђује као савремени рапсод банатског духа и равнице. Он о свету Баната пева и приповеда, могло би се рећи на више уста и у преливним фигурацијама само њему својственим. Милутин Ж. Павлов делом Дан фамилијарног сликања показује колико је тај равничарски свет њему близак и драг у свој његовој ширини, у етничкој, верској, и језичкој укрштености. Показује како се тај свет, ношен духовном енергијом наслеђа, буди из свакодневног смореног животарења, и постаје крепак, ентузијастичан, и како чист, усправан и сав светао од неког унутрашњег мира и хуморно-ироничног расположења показује, оном изван себе, снагу свог духовног витализма. При томе, макар и на тренутак, човек заборавља на једноумна и празноглава чињења како у рату тако и у постратном времену. И што је најбитније, заборавља да је живот сваког од нас „кавез у кавезу“ и да је „свет апсана која ураста у гробље“.

Прозна творевина Дан фамилијарног сликања је у „шнајдерском“ смислу, а по банатском речено, добро и те како добро „панталонирано“ остварење.

Часлав Ђорђевић