Београдске мини приче
Београдске мини приче Данка Стојића делују као да почињу од краја. Испричане из перспективе сећања протагонисте, као удари неке друге стварности, ове приче кратким потезима сликају карактере, именоване и одређене, који се веома лако могу пресликати на мноштво, творећи општију слику у којој се карактери сабирају. Увиди и закључци на крају неких прича, често делују суморно, али само због тога што су огољени од сувишног ласкања и оптимистичних младалачких амбиција. Ипак, ово не значи да се у причама не примећује лепота живљења и умовања; актери се брину за уметност и носе лепоту речи и сцене, али и улица, асфалта, и женских имена која се памте макар су, као Златица Хујдур, биле само петнаестоминутни бљесак.
Данко Стојић
Данко Стојић (1958), дипломирани филмски и ТВ редитељ, магистар филмологије и књижевник. Током 1980-их и 1990-их година по својим сценаријима је за РТС – ТВБ и друге медијске куће режирао већи број получасовних филмова, емисија, прилога и кратких филмова, везаних за културу. Његов најцењенији инајвише пута приказивани ТВ филм носи назив „Адриана – портрет балерине“ (1989). Стојић се такође истакао ТВ серијом „Неми језик“ (1992/93).
У новом веку Стојић се враћа режији и по свом сценарију дебитује као редитељ дугометражног ихраног филма „Психо-сеанса“ (2014), у продукцији Дома културе – Студентски град. Овај филм је приказан на националним фестивалима, доживео је биоскопску премијеру и ТВ репризе, а сада је доступа на Јутјубу.
Објавио је следеће стручне књиге: Моћ филмског фантазма (1998); Људско понашање на филму (2001), Детаљ на филму (2002); Књига о филму (2009); Неснимљени филмови (2009) и Волите ли стари домаћи филм (2014).
Још нема коментара.