Јарац Живота и девет вучића
Постоје у нашој књижевности писци који своју мисију стварања за децу веома озбиљно схватају. Брижљиво одабирају тему, пажљиво спроводе основну замисао, брину о сваком одељку, о језику, стилу, посебно о порукама које, јасне и разумљиве, треба да стигну до младог читаоца. Постављају дете у раван према себи, као неког коме није одређено само да слуша, већ као личност коју треба слушати и пажљиво пратити. Из тог здравог односа рађа се права литература која обогаћује свет младог читаоца, а старијима, које враћа у детињство, чини живот ле-пшим, отварајући светле путање оптимизма.
Овакво размишљање намеће се при читању нове књиге Милана Мрдаља Мрђе у којој се описује животни пут јарца Животе. Занимљив главни јунак, пре свега по оквиру у који је стављен, а то је свет који окружује не само њега већ и све нас који га пра-тимо. А то је свет доброте, искрености и поштења. Мрдаљ већ од имена које додељује својим јунацима то потврђује, тачније из самих имена избија кара-ктер личности које их носе. Живота је пун живота, одлучан, предузимљив, храбар, али и болећив, пун разумевања за друге. Његов добри газда се зове Добривој, суштином своје природе је добричина. Он ће одмах схватити да слабашно, неухрањено јаре, које не стиже до неопходног залогаја од спретније и брже сестре. Зато ће Добривој поступити као прави брижни родитељ, нахраниће свог љубимца уз помоћ цуцле. Одатле до краја радње романа ова заједнички стечена доброта преносиће се на друге, самим тим и на читаоце.
Милан Мрдаљ Мрђа
Милан Мрдаљ рођен је 13. септембра 1946. године од мајке Милице и оца Шпире у селу Ервенику у далматинској Буковици као девето и најмлађе дете у породици. Основну школу завршио је у родном селу а средњу, Школу ученика у привреди у Црвенки.
Пише поезију и прозу за децу и одрасле, повремено и књижевну критику. Песме је почео да пише још у основној школи, а прву песму објавио је у сарајевским „Малим новинама“ 1964. године. Сарађивао је у многим листовима и књижевним часописима које је сакупио и сачувао за своју скромну библиотеку.
Заступљен је у више зборника, заједничких књига, антологија и школској лектири. Песме и приче су му превођене на: руски, бугарски, мађарски, русински и македонски језик. На књижевним конкурсима за песме и приче добио је више награда од листова Јединство, Арена, Мале новине, Весела свеска, Тик-Так… као и награда „Зраци културе“, „Вукови ластари“, „Драган Радуловић“, „Војислав Илић Млађи“. За збирку кратких прича „Ма немој“ добио је награду „Стражилово“, а за књигу песама у рукопису „У папирном кланцу“ „Коста Абрашевић“. Први је добитник награде „Брана Црнчевић“ коју је 2016. године установио Дечји културни центар Београда, за изузетан допринос стваралаштву за децу. Добитник је награде „Михајло Ћуповић“, коју додељује Удружење књижевника Србије и Књижевна заједница Златиборског округа за укупан допринос књижевности за децу. Награду „Песнички прстен“ за допринос песничком стваралаштву за децу добио је 2018. године коју додељује Фестивал песника за децу „Булка“. Награду „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које чини 29 објављених књига и више драмских текстова, углавном за децу, добио је 2020. године од књижевних новина „Свитак“ и листа за дечју књижевност „Момчило“ из Пожеге.
Његова драмска остварења за децу су веома успешно извођена и награђивана на Републичким фестивалима драмског стваралаштва деце Србије као најбоље представе у целини.
Многе песме за децу су и компоноване.
Од мноштва награда и признања посебно је поносан на признање које му је указала редакција Школског забавника „Даница за младе“ коју објављује Вукова задужбина, прогласивши га за „Личност године“ 2016. и на разговор који је том приликом водила и објавила Гордана Малетић у „Даници за младе“.
оснивач је књижевног клуба „Крчевине“ (1967) који и данас постоји у Црвенки и око себе окупља љубитеље писане речи и Фестивала песника за децу „Булка“ (1994) у чијој организацији и данас предано учествује.
Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.
Живи у Црвенки.
Пакет Велики рат 5







Још нема коментара.