Антологија Антић – 4. издање

Шифра производа: 27174
Антологија Антић – 4. издање
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
292 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 11 × 18 cm
ИСБН: 978-86-515-0333-0
Година издавања: 2009.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

4. издање

 

Не можемо без Антића

Васколика стваралачка помама Мирослава Антића (1932–1986) подстакнута је интимним страхом да се, не дао Бог, мимоиђемо са неким од чудеса овога света. Свеједно да ли је реч о пејзажима, женама, књигама, мудрацима, увек је у Антићевом рукопису жудња за тоталним животом омогућавала да се отвори чаролија обичног.

Антићеве теме без јединства, у семантичким назнакама познатог наслова Исидоре Секулић, заправо подразумевају непреглед наших модерних времена. Сада се јасно види да је Антић, у једној од својих раних песама, човечанство осећао као ствар колико породичну толико и метафизичку.

Само још Антић, са Бранком Миљковићем, једини легендарни песнички двојац друге половине прошлог века, може да вас изненади.

У Антићевом стваралачком потезу, једнако у стиху, прози, као и у драми и филму, било је увек нечег ненадокнадиво завереничког, бунтовног, скоро устаничког. Његов вишедеценијски старт ка табу мотивима, био је тако природан, али истовремено лудо храбар. Довољно је овде поменути круцијалне, а дотад недодирљиве теме Голог отока и сурово време откупа, у филмовима Свети песак и Доручак са ђаволом па намах поставити нашег песника на разину велике, булгаковљевске планетарне трагедије. А, веома конвергентно, појава Плавог чуперка и тинејџерске, прве љубави, оне већ далеке 1965, када сам га промовисао у београдском Атељеу 212, није само узнемирила наше букварске тадашње медиокритете, него је, у најбољој традицији некадашњег КАДОК-а, остварила једну од наших најалармантнијих маштарија.

У књизи Концерт за 1001 бубањ (1962), карактеристично га одаје поднаслов: Дневник о мени, љубави и неким птицама. Касније се обзнанило до краја: Антић је (п)остао наш највећи песник птица. Нико као он, ваља и сада поновити, није о птицама певао тако заветно, носталгично и болно. Попут Паола Учела, он је баш птицама поклонио своју љубав, своје ноћне море, свој сан. Уосталом, и на његовим раним цртежима најчешће се, као симбол, јављају железничке трачнице, телефонске жице, звезде, винске бозе и чаше и – птице.

Готово да је свака од многобројних Антићевих књига читанка љубави, уговор са птицама, путовођа по великом звезданом шару који је над нама, непрекидно, заувек, кров света.

Драшко Ређеп

Драшко Ређеп

Драшко Рeђeп, ликовни и књижeвни критичар и eсeјист, рођeн јe 1935. годинe у Осијeку, преминуо 2019. године у Новом Саду.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

  • Антологија Црњански, I издањe 1993, II издањe 2007
  • Послeдња вeчeра, Књижeвна општина Вршац, 2004,
  • Минули мрак (оглeди), Свeтови, 2004,
  • Антологија Тишма, Промeтeј — Нови Сад, 2006,
  • Којих нeма, Књижeвна општина Вршац, 2008,
  • Српски сeвeр, Пeшић и синови, 2009,
  • Скeла мирујe, Азија путујe, Књижeвна општина Вршац, 2011,
  • Антологија Капор, II издањe, Промeтeј, 2012,
  • Антологија Антић, Промeтeј, 2013,
  • С обe странe рeкe, Промeтeј, 2013,
  • Дeвeт боја Баната, Агора, 2014.

Будите први који ће написати рецензију “Антологија Антић – 4. издање”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.