Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Вече Виславе Шимборске у галерији Прометеј
Промоција књиге Необавезна лектира и пројекција документарног филма
У четвртак, 5. децембра, са почетком од 19ч, у галерији Прометеј, причаћемо о књизи есеја Необавезна лектира пољске нобеловке, Виславе Шимборске.
Вислава Шимборска, песникиња и нобеловац, скоро четврт века радила је као секретарица краковског „Књижевног живота“. Крајем шездесетих година почела је у рубрици Необавезна лектира да пише фељтоне о књигама о којима други из редакције нису хтели да пишу, а које су издавачи из целе Пољске слали. Њени фељтони наишли су на велико интересовање читалачке публике и тиражи књига под насловом Необавезна лектира били су неколико пута већи од њених песничких збирки, за које је добијала највећа признања, закључно са нобеловом наградом.
У разговору о Виславином животу и књизи Необавезна лектира причаћемо са Бисерком Рајчић, преводиоцем и дугогодишњом пријатељицом славне песникиње, затим са Зораном Ђерићем, књижевним и позоришним критичарем, те са уредником ИК Прометеј, Зораном Колунџијом.
Након разговора о књизи биће приказан кратак документарни филм о животу Виславе Шимборске.
У музичком делу програма учествују два ученика соло певања из класе проф. Марте Балаж: Јована Ковачевић – сопран и Тамаш Киш – баритон, клавирска сарадња: проф. Богдан Ђорђевић.
Улаз је слободан.
Добродошли!
Кратка биографија аутора:
Вислава Шимборска, пољска песникиња, фељтонисткиња, преводитељка, члан Удружења пољских писаца, пољског Пен-kлуба, Пољске академије уметности, носилац најзначајнијег пољског признања Орден белог орла, почасни члан Америчке академије уметности и књижевности, добитник Гетеове награде, Хердерове награде, Нобелове награде и низа локалних, рођена је 2. јула 1923. године у Провенту, а умрла 1. фебруара 2012. у Кракову.
Основну и средњу школу завршила је у Кракову. Кратко је студирала полонистику и социологију, али ниједне студије није завршила. Дебитовала је 1945. године песмом Тражим реч. 1952. објавила је своју прву збирку Због тога живимо. Од 1953–1981. радила је у часопису Књижевни живот, као секретар редакције, уредник поезије и аутор фељтона насловљених са Необавезна лектира. Поред поезије и фељтона писала је лимерике.
Превођена је на педесетак језика. 1996. добила је Нобелову награду. Објавила је петнаестак песничких збирки, као и више избора поезије, које је углавном састављала сама. Објавила је и 5 књига фељтона насловљених са Необавезна лектира, а 2015. у једном тому. Све њене збирке и фељтони преведени су на српски.
Кратка биографија преводиоца:
Бисерка Рајчић рођена је 1940. године у Јелашници код Зајечара, где је завршила основну и средњу школу. У Београду је дипломирала на студијама славистике (група за источне и западне словенске језике и књижевности) на Филолошком факултету београдског Универзитета.
Поред писања и превођења углавном се бавила библиотекарством. Радила је у научним библиотекама (Народна библиотека Србије, Институт за историју САНУ и Институт за српски језик САНУ). За значајан допринос развоју библиотекарства је награђена Плакетом Народне библиотеке Србије, 1978. године. Писањем и превођењем бави се од последњих година студија славистике, од 1962. године до данас. Поред књижевности бави се позориштем, ликовном уметношћу, филмом, филозофијом, естетиком, политикологијом, историографијом, питањима вере и цркве словенских народа, највише Пољском.
Досад је објавила око сто књига превода (поезија, проза, драме, есејистика, театрологија, филозофија, естетика, теорија књижевности и уметности, историографија, политикологија и сл.). Објављени су јој и бројне текстове из поменутих области у књижевним, културним и друштвено-филозофским часописима Србије и бивше Југославије (око 1600 библиографских јединица) о ауторима (око 400), којима се бавила и које је преводила, као и о културном животу словенских земаља. Поезију око 160 пољских, руских, чешких и словачких песника (тридесетак појединачних збирки, антологије, већи блокови у књижевним часописима).
