Светлана Матић и Нинус Несторовић добитници награде „Драгиша Кашиковић“

Изабрани добитници награде „Драгиша Кашиковић“

Награда „Драгиша Кашиковић“ се додељује од 1994. године за врхунске уметничке и професионалне домете и ширење слободе стваралаштва, у областима којима се бавио истакнути новинар и књижевник Драгиша Кашиковић (1932–1977).

Добитници награде „Драгиша Кашиковић“, коју додељује Матица исељеника и Срба у региону, за 2025. годину су: Предраг Савић из Београда – за публицистику; Диана Ђурић из Будимпеште – за новинарство и уређивање медија; Нинус Несторовић из Новог Сада – за афоризме, Владимир Ђорђевић из Крагујевца – за драмско стваралаштво и Светислав Недучић из мађарског града Мако – за преводилаштво.

Добитници награде „Драгиша Кашиковић“, за 2024. годину, (када награда није додељена) су: Светлана Матић из – за публицистику; Илија Шаула из Филаделфије – за новинарство и уређивање медија; Митар Ђерић Лаки из Београда – за афоризме и Гордана Јовић Стојковска из Скопља за преводилаштво.

Признања ће лауреатима бити уручена на свечаности у Кући Ђуре Јакшића у Београду, у петак 19. септембра 2025. у 13 сати.

Нинус Несторовић је један од најзначајнијих српских, регионалних и европских сатиричара и афористичара. На књижевној сцени присутан је четири деценије и за то време је стварао и објављивао у континуитету, доследно стремећи што вишем нивоу уметничког израза и духовитој поенти. Нинусови афоризми су фокусирани и бескомпромисни. Иронија у њима увек је прожета духовитим обртом. И када пише о актуелним темама и конкретним догађајима, његови кратки записи имају непролазну вредност, широко значење и универзалну поруку.

Професорка српског језика и књижевница Светлана Матић из Беча својом најновијом књигом о Милеви Марић Ајнштајн, списатељски бриљантно, до најситнијих детаља упознала је читалачку јавност о животу и делу најзначајније српске научнице, уз обиље до сада непознатих докумената, фотографија и факата. Дугогодишњи и предан рад Светлане Матић у образовању и педагогији, али и друштвеном раду кроз руковођење утицајном аустријско – српском организацијом „Вилхелмина Мина Караџић“, светао је пример активизма и просвећености неуморног појединца у очувања српског ћириличког писма, нашег језика, књижевности, историје и традиције.